Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o otkupu stana koji je zaključen između pravnog prethodnika tuženog i ZZ ''Produkt'' iz Ivanjice, koja je prestala da postoji. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je predmetni ugovor zaključen po osnovu ugovora o korišćenju stana od 10.04.1987. godine, čiji osnov je bila odluka o dodeli stana RO ''Ivanjica'' – KOOP iz Ivanjice br. 07-140/2 od 10.04.1987. godine, za koju je, pravnosnažnom krivičnom presudom, utvrđeno da je lažna isprava nastala izvršenjem krivičnog dela falsifikovanja službene isprave, pa je pobijana odluka doneta primenom odredbe člana 52. i 103. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka nepravilnom primenom odredbi o nužnom suparničarstvu, međutim, to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava takođe nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, ili ujednačavanja sudske prakse, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 07.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara, pa je tužiocu taksa na tužbu odmerena u iznosu od 1.900,00 dinara, za tu vrednost predmeta spora.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković