Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu na osnovu članova 408. i 441. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede zbog kojih se revizija u smislu člana 407. stav 1. ZPP, može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos 13.05.2008. godine na radnom mestu dostavljača, a aneksom ugovora o radu od 01.07.2011. godine je premešten na radno mesto agent prodaje. U junu 2012. godine tužilac je zbog ostvarenih dobrih rezultata rada od strane tuženog upućen na plaćeni vikend na Tari zajedeno sa drugim zaposlenim kod tuženog, nakon čega je u ponedeljak 19.06.2012. godine pozvan kod tuženog na sastanak na kom mu je ukazano da je poslovni partner tuženog "Dr Oetker" obavestio rukovodstvo tuženog da je tužilac tokom boravka zaposlenih na Tari, u alkoholisanom stanju udario po zadnjici zaposlenu poslovnog partnera, na šta je ona odreagovala ošamarivši ga i prijavila ga svojim pretpostavljenima. Tužiocu je u vezi sa navedenim događajem dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 19.06.2012. godine zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 20 tačka 2b i 2 d, u opisu nedoličnog ponašanja prema zaposlenoj u kompaniji "Dr Oetker" prema kojoj se nemoralno poneo u međukompanijskom druženju, na koje se tužilac izjasnio negirajući navode iz upozorenja. Nakon toga, tužiocu je 08.08.2012. godine dostavljena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugo radno mesto, analitičar prodaje u "Pet care" diviziji, gde je kao razlog ponude navedena potreba procesa i organzacije rada, koju je tužilac prihvatio i potpisao aneks ugovor o radu od 08.08.2012. godine. Pravilnikom o izmeni Pravilnika o organzaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 28.12.2012. godine, izmenjen je Pravilnik organizaciji i sitematizaciji poslova tako što je ukinuta "Pet care" divizije i ti poslovi su pripojeni "Animal healt" programu u okviru divizije farmaceutskih proizvoda. Navedenim Pravilnikom je odlučeno da će zaposleni iz "Pet care" divizije biti raspoređeni na radnim mestima "Animal healt" u okviru divizije farmaceutskih proizvoda u skladu sa stručnom spremom. Odlukom direktora tuženog od 03.01.2013. godine je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena uzrokovanim teškom ekonomskom krizom ukinuta cela "Pet care" divizija, tako i radno mesto analitičar prodaje i ista pripojena organzacijonom delu "Animal health" u okviru divizije farmaceutskih proizvoda. Istom odlukom je utvrđen prestanak potrebe za radom zaposlenog tužioca na radnom mestu analitičar prodaje u "Pet care" diviziji i određeno da će mu biti isplaćena otpremnina.

Rešenjem tuženog od 18.01.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 13.05.2008. godine i pripadajući aneksi, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređen usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena uzrokovanih teškom ekonomskom krizom. U obrazloženju rešenja je navedeno da zbog sprovođenja ekonomskih i organizacionih promena koje se stastoje u ukidanju "Pet care" divizije, prestala je potreba za radom zaposlenog, a poslodavac nema mogućnosti da obezbedi drugi posao koji odgovara stručnoj spremi i radnim sposobnostima, kao ni mogućnosti da ponudi posao u nižem stepenu stručne spreme odgovarajućih zanimanja, niti da obezbedi prekvalifikaciju ili posao kod drugog poslodavca.

Ocenom iznetih činjenica, prvostepeni sud je pozivom na član 179 stav 1 tačka 9 Zakona o radu ocenio da je kod prestanka radnog odnosa tužioca kod tuženog u svemu ispoštovana zakonom određena procedura, s obzirom da je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ukinuto radno mesto analitičar prodaje u "Pet care" diviziji, da je tužilac na tom radnom mestu radio 5 meseci pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i da je obavljajući poslove tog radnog mesta u navedenom periodu bio angažovan što proizlazi iz iskaza saslušanih svedoka, odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, smatrajući da na drugačiju ocenu ne utiču navodi da je tuženi u periodu od februara do maja 2013. godine zaposlio novih 50 radnika, jer se taj period ne odnosi na period u kome je doneto osporeno rešenje, već nakon toga.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, ocenivši da okolnosti pod kojima je tužiocu prestao radni odnos ukazuju da u trenutku donošenja osporenog rešenja nije došlo do stvarnog prestanka potrebe za radom tužioca, imajući u vidu da je usled organizacionih promena utvrđen prestanak potrebe jedino za tužiočevim radom, dok su ostali zaposleni iz jedinice koja je ukinuta premešteni na druge poslove, pri čemu, kako to proizlazi iz izveštaja tuženog, tuženi je sledećih meseci nakon donošenja osporenog rešenja o otkazu zasnovao radni odnos sa oko 50 novozaposlenih na radnim mestima za koje je tužilac ispunjavao uslove u pogledu stručne spreme i iskustva. Odsustvo razloga u osporenom rešenju zbog kojih tužilac nije mogao biti premešten na druge poslove, među kojima i poslove agenta prodaje koje je obavljao pre premeštaja na ukinuto radno mesto analitičar prodaje, čini osporeno rešenje nezakonitim, u situaciji kada je tuženi zasnovao radni odnos sa novih 50 zaposlenih.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Članom 182. stav 1. istog Zakona propisano je da ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9. ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos (stav 2.).

Institut „zabrane zloupotrebe prava“ štiti zaposlenog kao opštevažeći princip u ugovorenom pravu (član 13. Zakona o obligacionim odnosima), koji se, imajući u vidu poreklo ugovora o radu, supsidijarno primenjuju u oblasti rada. Zloupotreba prava postoji kada poslodavac u postupku davanja otkaza ispoštuje formu, ali ne i suštinu (razloge) instituta tzv. viška zaposlenih, ako vređa cilj i svrhu.

Iz citiraniog člana 179. stav 1. tačka 9. i pravila koja su sadržana u članu 153. – 158. Zakona o radu, proizlazi da je autonomno pravo poslodavca da otpušta zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, kada prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Međutim, ovaj otkazni razlog se zloupotrebljava ako se koristi da bi se bez određene zakonske procedure otpustili zaposleni koji ne ispunjavaju radne obaveze ili krše radnu disciplinu ili da bi se na njihovo mesto u relativno kratkom vremenskom roku zaposlili novi radnici.

U konkretnom slučaju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu agenta prodaje, da bi nakon navodnog događaja na Tari (neprimernog ponašanja tužioca prema zaposlenoj kod poslovnog partnera tuženog), tužiocu bilo dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 19.06.2012. godine, na koje se tužilac izjasnio negirajući navode iz upozorenja. Nakon toga, tuženi je tužioca najpre aneksom ugovora o radu od 08.08.2013. godine sa radnog mesta agenta prodaje premestio na radno mesto analitičar prodaje u "Pet care" diviziji, a zatim nakon par meseci Pravilnikom o izmeni Pravilnika o organzaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 28.12.2012. godine ukinuo "Pet care" diviziju i te poslove pripojio "Animal healt" programu u okviru divizije farmaceutskih proizvoda i doneo Odluku od 03.01.2013. godine kojom je prestala potreba jedino za radom tužioca na poslovima analitičara prodaje, dok je ostale zaposlene iz ukinute organizacione jedinice premestio na druga radna mesta u "Animal healt" programu u okviru divizije farmaceutskih proizvoda, kako je bilo predviđeno Pravilnikom o izmeni Pravilnika o organzaciji i sistematizaciji radnih mesta od 28.12.2012. godine. Takođe, tuženi je nakon što je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je tužilac obavljao, u narednom periodu od 18.01.2013. godine do 30.05.2013. godine, zasnovao radni odnos sa oko 50 novih zaposlenih, između ostalog i na radnim mestima agenta prodaje, koje poslove je tužilac obavljao pre nego što je premešten na radno mesto analitičar prodaje, kao i na radnim mestima dostavljača, koje je takođe tužilac obavljao prilikom zasnivanja radnog odnosa kod tuženog.

Kod navedenog, u odustvu razloga u osporenom rešenju zbog kojih tužilac nije mogao da bude premešten na druge poslove za koje je ispunjavao uslove u pogledu stručne spreme i radnih sposobnosti, a u situaciji kada je tuženi u kratkom periodu nakon što je tužiocu otkazao ugovor o radu zaposlio druga lica, i to upravo na poslovima za koje je tužilac ispunjavao uslove u pogledu stručne spreme i iskustva i koje je obavljao obavljao pre premeštaja na ukinuto radno mesto analitačar prodaje, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tuženi zloupotrebio pravo sa namerom da tužiocu otkaže ugovor o radu, a što rešenje o otkazu čini nezakonitim.

Neosnovani su navodi revizije da je tuženi nova lica zaposlio nakon više od 6 meseci od prestanka tužiočevog radnog odnosa i da su svi bili sa drugačijom stručnom spremom od tužiočeve, a imajući u vidu dostavljeni spisak novozaposlenih u periodu od 18.01.2013. godine do 30.05.2013. godine, u kome su navedeni datumi zapošljavanja i radna mesta, i koji je pravilno cenjen od strane drugostepenog suda.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković