Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud dozvoli odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca, sa zahtevom za naknadu troškova povodom njegovog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, jer po oceni ovog suda nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje materijalnog prava.

Naime, predmet spora u ovoj parnici je isplata neisplaćene zarade za sate rada u vreme korišćenja godišnjeg odmora. Pravnosnažna odluka o odbijanju tužbenog zahteva doneta je primenom procesnih pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP sa stanovištem nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao svoje potraživanje prema tuženom, odnosno nije dokazao da je za vreme dok se vodio da je na godišnjem odmoru radio kod poslodavca, budući da je činjenično utvrđeno da tužilac nije imao nalog poslodavca da radi za vreme kada mu se po evidenciji poslodavca vodi da je na korišćenju godišnjeg odmora kao pravno relevantne činjenice od čije dokazanosti zavisi pravilna primena materijalnog prava.

Imajući u vidu da odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise upravo od dokazne aktivnosti stranaka i utvrđenog činjeničnog stanja, koje ne mogu biti razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je primenom odredbe stava 2. istog člana odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate (naknade štete) podneta je 10.05.2019. godine, a preinačena podneskom od 09.04.2021. godine i vrednost predmeta spora je 378.416,83 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije propisan citiranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tuženom za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković