Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje, u smislu odredbe člana 408. u vezi odredbe člana 420. stav 1. i 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 625/23 od 06.10.2023. godine usvojen je zahtev tuženih za obezbeđenje parničnih troškova i obavezan tužilac da na ime obezbeđenja parničnih troškova u depozit Privrednog suda u Beogradu uplati 4.579.888,00 dinara i da o navedenoj uplati dostavi dokaz u roku od 15 dana. Tužilac je upozoren na posledice koje su predviđene članom 84. st. 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona s propisima drugih zemalja. Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 6427/23 od 29.08.2024. godine, potvrđeno je rešenje od 06.10.2023. godine. Tužilac je drugostepeno rešenje primio 13.09.2024. godine, pa je rok od 15 dana za uplatu troškova i dostavu dokaza istekao 30.09.2024. godine. Tužilac nije dostavio dokaz o navedenoj uplati.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a budući da tužilac nije dostavio dokaz da je obezbeđenje dao u ostavljenom roku, to je prema stanovištu nižestepenih sudova ispunjen uslov za primenu odredbe člana 84. stav 1. i 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (“Službeni list SFRJ” br. 43/82 i 72/82 - ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 - dr. zakon) i stoga je pravnosnažno konstatovano da se tužba tužioca smatra povučenom. Sledstveno tome, tužilac je obavezan da naknadi tuženima troškove postupka, saglasno odredbama člana 150., 153., 154., 157. i 163. Zakona o parničnom postupku.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili ispunjenost uslova iz člana 84. stav 1. i 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona s propisima drugih zemalja (“Službeni list SFRJ” br. 43/82 i 72/82 - ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 - dr. zakon), te konstatovali da se tužba smatra povučenom, a sledom i obavezali tužioca da tuženima primenom napred navedenih odredbi čl. 150., 153., 154., 157. i 163. Zakona o parničnom postupku naknadi troškove postupka.

Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) je institut, koji ima za cilj da se zaštite tuženi u odnosu prema tužiocu i to od poteškoća koje bi mogli imati povodom prinudnog izvršenja eventualno dosuđenih troškova postupka, zbog toga što je tužilac strani pravni subjekt.

Veliki broj multilateralnih i bilateralnih konvencija kojima je pristupila Republika Srbija, eliminiše potrebu za polaganjem aktorske kaucije, a na navedeno ukazuje i revident. Tako, oslobođenje od plaćanja parničnih troškova predviđaju Haške konvencije o građanskom sudskom postupku iz 1905. i 1954. godine, Haška konvencija o olakšanju međunarodnog pristupa sudovima iz 1980. godine, itd. Od pravila da se od stranih pravnih subjekata može tražiti obezbeđenje parničnih troškova, postoje značajni izuzeci. Neki od tih izuzetaka predviđeni su bilateralnim ili multilateralnim konvencijama u kojima je Republika Srbija ugovorna strana, a koje su napred navedene. Drugi izuzeci su predviđeni odredbama člana 83. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima i svrstani su taksativno u pet tačaka po tri osnovna kriterijuma, od kojih je u konkretnom slučaju značajan kriterijum - prema svojstvu tužioca. Prema tom kriterijumu, tuženi nema pravo na aktorsku kauciju ako u državi čiji je državljanin tužilac, državljani Republike Srbije nisu dužni da daju obezbeđenje tj. polože aktorsku kauciju. Dovoljno je da se radi o faktičkom reciprocitetu. Republika Kipar jeste članica Haške konvencije o olakšanom pristupu sudu od 1980. godine, koja, u drugom poglavlju, (član 14), za države članice predviđa oslobađanje od aktorske kaucije. Međutim, Republika Kipar je u pogledu ove odredbe stavila rezervu u slučaju da tužilac u sporu ima uobičajeno boravište van teritorije Republike Kipar, kada se ta odredba u odnosu na Kipar ne može primenjivati. Dakle, Republika Kipar je dosledna u stavu da će strana lica biti obavezana na plaćanje aktorske kaucije pred kiparskim sudovima, a koje mišljenje je iznelo i Ministarstvo pravde Republike Srbije. Stoga je rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 625/23 od 06.10.2023. godine i usvojen zahtev tuženih za obezbeđenje parničnih troškova i obavezan tužilac da na ime obezbeđenja parničnih troškova u depozit Privrednog suda u Beogradu uplati 4.579.888,00 dinara, jer bi shodno članu 82. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i u Republici Kipar naši državljani i pravna lica bili dužni da obezbede parnične troškove.

Pravila o obezbeđenju parničnih troškova sadržana su u odredbama člana 82. do 84. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, u određenim odnosima, a koji se primenjuje u parničnom postupku.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona s propisima drugih zemalja propisano je da kada strani državljanin ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji pokreće parnicu pred sudom Savezne Republike Jugoslavije dužan je da tuženom, na njegov zahtev obezbedi parnične troškove, a stavom 2. istog člana je propisano da je tuženi dužan da zahtev iz stava 1. ovog člana stavi najdocnije na pripremnom ročištu. Članom 84. zakon definiše način na koji sud postupa kad usvoji zahtev za obezbeđenje troškova postupka, posledice po tužioca u slučaju nepolaganja određenog iznosa obezbeđenja, te procesna prava tuženog, procesne mogućnosti suda u pogledu postupanja po zahtevu tuženog za polaganje aktorske kaucije, pa će tako sud u rešenju kojim se usvaja zahtev za obezbeđenje parničnih troškova odrediti iznos obezbeđenja u roku u kome se obezbeđenje mora dati, te upozoriti tužioca na posledice koje zakon predviđa ako ne bude dokazano da je obezbeđenje dato u određenom roku (stav 1.); ako tužilac u određenom roku ne dokaže da je dao obezbeđenje za parnične troškov smatraće se da je tužba povučena (stav 2.); a tuženi koji je blagovremeno stavio zahtev da mu tužilac obezbedi parnične troškove nije dužan da nastavi postupak u glavnoj stvari sve dok pravnosnažno ne odluči o njegovom zahtevu, te ako zahtev bude usvojen, dok tužilac ne položi obezbeđenje (stav3.).

Sledi da je odredbom člana 84. stav 1. predmetnog zakona predviđeno da je rok koji se određuje rešenjem - kojim se usvaja zahtev za obezbeđenje parničnih troškova odrediti iznos obezbeđenja, prekluzivan imajući u vidu posledicu propuštanja istog, a to je – da se smatra da je tužba povučena. Imajući u vidu imperativnu zakonsku odredbu koja predviđa sankciju za nepostupanje tužioca – odnosno nepolaganje određenog iznosa obezbeđenja, pravilno je konstatovano da se tužba smatra povučenom, u skladu sa odredbom člana 84. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona s propisima drugih zemalja, a sledstveno tome i odlučeno o troškovima postupka, primenom odredbi čl. 150., 153., 154., 157. i 163.Zakona o parničnom postupku.

Svi revizijski navodi tužioca koji se odnose na neispunjenost uslova za određivanje aktorske kaucije odnosno da je Privredni apelacioni sud pogrešno materijalno pravo – Hašku konvenciju o olakšanju međunarodnog pristupa sudovima od 25.10.1980. godine i da je propustio da primeni bilateralni ugovor zaključen između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Kipar o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 19.09.1984. godine, ne mogu se ispitivati u ovom postupku jer je o tom pitanju pravnosnažno odlučeno i navedeni navodi tužioca su nedozvoljeni jer je o istim već odlučeno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 6427/23 od 29.08.2024. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je u stavu prvom izreke rešenja odbio reviziju tužioca kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP u vezi sa članom 420. stav 1. i 6. ZPP.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev prvotuženog za naknadu troškova u vezi sa podnetim odgovorom na reviziju kao u stavu drugom izreke ove odluke jer se ne radi o potrebnim troškovima u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković