.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19715/2024
12.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Miloš Senić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromreža Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Katarina Ćosić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3274/2023 od 22.05.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3274/2023 od 22.05.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv prvog presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3274/2023 od 22.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 10834/20 od 17.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koje je u svojini tužioca, katastarskoj parceli ... upisana u LN ... KO ... u korist tužene, kao vlasnika povlasnog dobra, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za uspostavljenu zakonsku stvarnu službenost prelaska dalekovoda jačine 400 kV, br. 460 TS Niš 2 – TS Leskovac 2, koji je u vlasništvu tužene na kat. parceli ... upisana u LN ... KO ..., koja je u vlasništvu tužioca, u površini od 1155m2, u merama i granicama bliže označenim u tom stavu izreke, isplati iznos od 20.357,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 17.05.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 73.054,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju docnje od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 3274/2023 od 22.05.2024. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P 10834/20 od 17.05.2023. godine u stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada za konstituisanu zakonsku stvarnu službenost prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca, na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka o obavezi tužene da tužiocu isplati predmetnu naknadu doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine, a ocena prigovora zastarelosti zavisi od utvrđenja činjenice stavljanja u funkciju odgovarajuće elektromreže u svakom konkretnom slučaju, pa s tim u vezi nije potrebno ujednačavanje sudske prakse.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja postojanja službenosti i naknade tužilac je podneo 02.12.2020. godine, a vrednost predmeta pobijanog dela je 20.357,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
