Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, numerički ne označava nijednu povredu zakona, već navodi da isti podnosi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede materijalnog prava i odluke o kazni i u vezi sa tim, pre svega, osporava obavljeno veštačenje, navodeći da prvostepeni sud nije mogao da veštači sporne dokumente koje je izdala Republika Hrvatska, iznoseći sopstveno mišljenje o tumačenju autentičnosti i ispravnosti navedenih isprava izdatih od strane druge države, čime po oceni Vrhovnog suda ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac nadalje ističe da je usled pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, doneta i odluka o krivičnoj sankciji, koja je prestroga, uz isticanje da sud prilikom donošenja odluke o kazni, nije vodio računa o zdravstvenom stanju porodice okrivljenog, kao i o činjenici da je okrivljeni jedini hranilac porodice, koje okolnosti je prema stavu branioca morao ceniti kao olakšavajuće. Pored ovoga branilac iznosi i mišljenje da ranija osuđivanost okrivljenog nije trebala biti cenjena kao okolnost da je okrivljeni sklon vršenju krivičnih dela, jer se ne radi o srodnim krivičnim delima sa delima koja su predmet ovog postupka, već o nedozvoljenom ribolovu i šumskoj krađi, na čije vršenje je okrivljeni bio prinuđen jer nema dovoljno sredstava za egzistenciju i ta krivična dela je vršio da bi olakšao svoj materijalni položaj.

Iz ovih navoda zahteva proizilazi da branilac podnetim zahtevom ističe povredu člana 441. stav 1. ZKP, imajući u vidu da istima zapravo ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji.

S obzirom na sve izneto, te kako povrede odredbi članova 440. i 441. stav 1. ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda, od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković