O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 177/21 od 01.02.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev u celosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u vremenskom periodu od 01.01.2018. godine do 31.12.2020. godine iznos od 156.455,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.11.2021. godine do isplate kao i 31.069,68 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate počev od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 26.11.2021. godine i na ime naknade troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) u vremenskom periodu od 01.01.2018. godine do 31.12.2020. godine iznos od 124.778,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.11.2021. godine do isplate kao i 28.277,45 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate počev od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do 26.11.2021. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi nastali parnični trošak od 103.348,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tužilje za oslobađanje od plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1545/22 od 01.06.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko iznosa od 89.848,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom žalba je odbijena i prvostepena presuda u delu odluke o tužbenom zahtevu potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse o pravu zaposlenih u osnovnim i srednjim školama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom tužilja je u utuženom periodu bila u radnom odnosu sa tuženom na radnom mestu ... sa prvim stepenom stručne sreme i koeficijentom za obračun i isplatu plate 6,30. Tužena je tužilji u spornom periodu obračunavala i isplaćivala platu odnosno zaradu množenjem osnovice i koeficijenta radnog mesta tužilje. Osnovna neto plata tužilje koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plate i utvrđenog koeficijenta za obračun i isplatu plata za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak bila je niža od minimalne neto zarade. Tužena je tužilji prilikom obračuna osnovne plate vršila dopunu osnovne plate tj. uvećanje za minuli rad. U obračunskim listama tužena nije iskazivala troškove za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora i obračunsku stavku. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđena je visina traženih naknada na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora prema trenutno najpovoljnijim kriterijuma PKU za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili zahtev i obavezali tuženu da tužilji isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za sporni period, uz zaključak da se u iznosu minimalne zarade ne nalaze predmetne naknade troškova, nezavisno od činjenice što je članom 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Po stanovištu nižestepenih sudova, u situaciji kada je tužena tužilji isplaćivala minimalnu zaradu sledi da tužilji nije isplaćen topli obrok i regres i da je tužena u obavezi da joj te naknade isplati.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Članom 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/2017...6/2020), propisano je da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Članom 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisan je način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave Članom 3. stav 1. istog zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Članom 4. stav 1. istog zakona, propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stavom 2. da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Članom 20. stav 1. Posebnog Kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, broj 21/15 i 92/20), propisani su elementi za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom, a stavom 2. da ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenata iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, niža od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na gore opisan način, isplaćuje se u visini minimalne zarade.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), članom 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to, između ostalog za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. tog člana zakona, visina troškova iz stava 1. tačka 5. ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe Zakona o radu primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno, na osnovu člana 2. stav 2. tog zakona.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Članom 2. stav 1. tačka 1. te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun i isplatu zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koji se primenjuju na zaposlene u osnovnom obrazovanju.

Tužilja je zaposlena kod tužene, sa kojih razloga se na utvrđivanje i obračun njene plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. S obzirom na to da poseban zakon (Zakon o platama u državnim organima i javnim službama) propisije da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, to sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim Kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15, 92/20) nije propisano pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, koji nije propisan ni prethodno važećim Posebnim kolektivnim ugovorom („Službeni glasnik RS“, br. 12/09). Kada se ima u vidu sve napred navedeno, sledi da su primanja po osnovu naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržani u koeficijentu, kao jednom od elemenata plate, sa kojih razloga ne postoji pravni osnov za ostvarivanje predmetnog prava tužioca sadržan bilo u opštem bilo u posebnom aktu. Stoga, suprotno zaključivanju nižestepenih sudova, neosnovani su zahtevi tužilje, s obzirom da su naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržane u koeficijentu njene plate, a to što je tužilji u spornom periodu isplaćivana minimalna zarada je bez uticaja na drugačiju odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Pošto tužilja nije uspela u ovom postupku, ne pripada joj pravo na naknadu troškova postupka, a dužna je da tuženoj, na osnovu člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, naknadi troškove koji su joj bili potrebni radi vođenja ove parnice, u smislu člana 154. istog Zakona i to: na ime angažovanja zastupnika za sastav odgovora na tužbu 6.000,00 dinara, za sastav dva obrazložena podneska po 9.000,00 dinara za sastav žalbe i revizije po 18.000,00 dinara, prema opredeljenom zahtevu i na osnovu važeće Advokatske tarife, primenom člana 162. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu trećem izreke, doneo primenom člana 165. stav 2. istog Zakona.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković