U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mihajla Živkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 1K.br.205/24 od 05.12.2024. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1.br. 16/25 od 12.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mihajla Živkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 1K.br.205/24 od 05.12.2024. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1.br. 16/25 od 12.02.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu 1K.br.205/24 od 05.12.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivinog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1.br. 16/25 od 12.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Mihajla Živkovića i presuda Osnovnog suda u Pirotu 1K.br.205/24 od 05.12.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Mihajlo Živković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili eventualni ukine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i istovremeno, iako ne numeriše, ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Navedene povrede zakona branilac obrazlaže navodima da je tužilaštvo postupak pokrenulo po službenoj dužnosti, podiglo optužni predlog, sud doneo pravnosnažnu presudu, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 182a stav 1. KZ, za koje je u skladu sa stavom 4. istog člana propisano da se krivično gonjenje za ovo krivično delo preduzima po predlogu za krivično gonjenje, a kojeg predloga nema u spisima predmeta, zbog čega nije bilo ni mesta vođenju ovog postupka. Pri tome, u obrazloženju drugostepene odluke se navodi da se oštećena dana 25.03.2023. godne obratila policiji i podnela prijavu. Međutim, te prijave nema u spisima predmeta, a službena beleška o obaveštenju primljenom od građana sačinjena od strane policijskih službenika se ne može se koristiti kao isprava koja će zameniti krivičnu prijavu. Takođe, drugostepeni sud je prevideo i činjenicu da se ispitivanje oštećene pred nadležnim tužilaštvom, što jeste njen prvi kontakt sa postupajućim tužiocem dogodio 28.03.2024. godine, odnosno punih godinu dana kasnije u odnosu na kritični događaj, zbog čega nema mesta zaključku nižestepenih sudova da se podneta prijava može smatrati blagovremenim predlogom za krivično gonjenje u smislu člana 53. stav 3. ZKP, s obzirom da je u trenutku njenog podnošenja protekao tromesečni rok iz člana 53. stav 2. ZKP, te je time krivično gonjenje okrivljenog za ovo krivično delo zastarelo. Imajući u vidu da je u optužnom predlogu kao vreme izvršenja krivičnog dela određen datum 25.03.2023. godine jasno je da je u vreme pokretanja postupka protiv okrivljenog već uveliko protekao rok za blagovremeno krivično gonjenje.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 53. stav 2. ZKP propisano je da se predlog za krivično gonjenje podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da se događaj odigrao 25.03.2023. godine, da je oštećena BB lično pristupila u Ministarstvo unutrašnjih poslova u Direkciju policije, Policijsku upravu u Pirotu 25.03.2023. godine, kojom prilikom je sačinjena službena beleška o obaveštenju primljenom od građana, u kojoj je oštećena detaljno opisala šta se dogodila, odnosno u kojoj su opisane radnje okrivljenog koje sadrže elemente krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. Krivičnog zakonika, označila je imenom i prezimenom okrivljenog, kao i da su ovlašćena sužbena lica istog dana podnela krivičnu prijavu kao i sprovela ostale dokazne radnje (sačinile kriminalističko-tehničku dokumentaciju, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, zapisnik o pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisnici, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija...). Krivična prijava MUP Direkcija policije, Policijske uprave u Pirotu, Odeljenje kriminalističke policije, Odsek za suzbijanje opšteg kriminala Ku broj 40565/2023 primljena je u Osnovno javno tužilaštvo dana 14.08.2023. godine.

Odredbom člana 53. ZKP propisano je da se za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog podnosi nadležnom javnom tužiocu.

Članom 53. stav 2. ZKP je propisano da se predlog za krivično gonjenje podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

Članom 53. stav 3. ZKP propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.

Odredbom člana 281. ZKP propisano je da se krivična prijava podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.

Članom 281. stav 3. ZKP propisano je da ako je krivična prijava podneta policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.

Imajući u vidu napred navedeno, oštećena BB je prijavila događaj koji se odigrao 25.03.2023. godine i to istog dana, o čemu je sačinjena sužbena beleška, u kojoj je detaljno opisano šta se dogodilo, tako da ista u materijalnom smislu ima karakter krivične prijave. Oštećena BB se blagovremeno obratila policiji, u roku od 3 meseca od saznanja za krivično delo i učinioca (član 53. stav 2. ZKP) o čemu je policija sačinila službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana 25.03.2023. godine.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da da je krivična prijava najčešći način saznanja javnog tužioca o izvršenom krivičnom delu i pretpostavljenom izvršiocu krivičnog dela, da ZKP ne zahteva posebnu formu u kojoj mora biti podneta krivična prijava, jer je cilj zakonodavca bio da se podnosiocu prijave omogući da na način koji njemu najviše odgovara prijavi događaj koji smatra krivičnim delom, a da to dalje znači da krivičnom prijavom se smatra svaka dojava javnom tužiocu da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti bez obzira na način na koji je dojava izvršena. Da se krivična prijava smatra svaka dojava javnom tužiocu da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti proizlazi iz činjenice da Zakonik o krivičnom postupku ne propisuje formu i sastavne elemente krivične prijave, kao i da javni tužilac ne može odbaciti krivičnu prijavu zato što je ista neuredna (član 284. ZKP).

Pri tome u skladu sa odredbama člana 281. ZKP, kojom je propisan način podnošenja krivične prijave, proizlazi da jedan od načina i predaje prijave policiji, ali da nije predviđena posebna forma za podnošenje krivične prijave, a što dalje znači da službene beleške koje su dostavljene javnom tužiocu od strane policije kojima oštećena prijavljuje izvršenje krivičnog dela u smislu ZKP predstavlja krivičnu prijavu i samim tim saglasno članu 53. stav 3. ZKP ima dejstvo predloga za krivično gonjenje.

Shodno iznetom, okolnost da se oštećena obratila policiji odmah, da je povodom njenog obraćanja policija sastavila službenu belešku, koja je zajedno sa krivčinom prijavom dostavljena nadležnom javnom tužiocu 13.08.2023. godine, smatra se da je time i podnela predlog za krivično gonjenje.

Stoga je pogrešan stav odbrane da ne postoji predlog za krivično gonjenje okrivljenog, jer je oštećena blagovremeno obavestila policiju o krivičnopravnom događaju o kom je sastavljena službena beleška koja jeste dokaz da je u smislu Zakonika o krivičnom postupku (član 281. stav 3. ZKP) podneta krivična prijava u roku od 3 meseca od saznanja za delo i okrivljenog.

Imajući u vidu sve navedeno neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP, obzirom da, u konkretnom slučaju, nije protekao rok od 3 meseca od saznanja za krivično delo i učinioca za stavljanje predloga za gonjenje od strane oštećene BB.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je činjenično stanje u postupku pogrešno utvrđeno, a što detaljno i obrazlaže na strani 2, 3, 4 i 5 zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković