Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema propisani sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je sud usled pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, doneo odluku o novčanom kažnjavanju okrivljenog. S tim u vezi, branilac ističe da reči koje su unete u zapisnik o glavnom pretresu okrivljeni nije izgovorio, te da je u konkretnoj situaciji punomoćnik oštećenog narušavao red i da je sud trebalo da primeni mere za održavanje reda u smislu odredbe člana 270. stav 1. ZKP. Na ovakav način, postupanjem suda okrivljenom je povređeno pravo na odbranu, a braniocu nije dato da se na ovakve navode izjasni.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na pogrešnu primeni odredaba ZKP koje regulišu postupak novčanog kažnjavanja u slučaju narušavanja reda, odnosno ukazuje na povrede odredaba člana 369. i 370. ZKP.+

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 270. stav 1. ZKP i člana 369. i 370. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Osim toga, branilac kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 32., 36. i 58. Ustava Republike Srbije, čime u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, međutim, uz zahtev nije priložio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, što je obaveza podnosioca zahteva u smislu člana 484. ZKP, pa u tom delu zahtev nema propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484.ZKP i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković