Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 44/25 od 05.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici i branilaca okrivljenih Marka Stojakovića i Vladmira Panića, a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 65/24 od 16.10.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Marka Stojakovića, advokat Milan Latinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Marka Stojakovića oglasiti krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuditi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu u smislu člana 488. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljeno Marka Stojakovića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Stojakovića, advokata Milana Latinovića, nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da je prvostepeni sud činjenične zaključke, između ostalog, izveo i na osnovu dela iskaza policijskog službenika AA, u kom se ovaj svedok izjašnjavao o operativnim saznanjima, a što proizlazi iz razloga iznetih na strani 15. u stavu prvom prvostepene presude.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da se presuda zasniva na dokazima izvedenim tokom postupka i to: na zapisniku o pregledu prevoznog sredstva, putnika i prtljaga UKP, Služba za borbu protiv droga broj 596/23-5, zapisniku o pregledu teretnog motornog vozila i prtljaga UKP, Služba za borbu protiv droga 596/23-11, zapisniku o pregledu lica UKP, Služba za borbu protiv droga KU 49791/23, dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima UKP, Služba za borbu protiv droga broj 57829/23 i 57830/23, zapisniku o uviđaju mesta događaja PS Stara Pazova i izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta Kt 459-334/23, svih od 02.10.2023. godine, zatim na zapisnicima o veštačenju NCKF, Odeljenje za fizičko-hemijska i toksikološka veštačenja u Beogradu broj 234-6-8231 i broj 234-6-8232/23 od 03.10.2023. godine, na nalazu i mišljenju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 07.05.2024. godine i na delu iskaza svedoka AA, koji se kritičnom prilikom nalazio na licu mesta, shodno ovlašćenjima koja su policiji data odredbom člana 286. stav 1. i 2. ZKP, i svoj iskaz izneo na osnovu onoga što je tom prilikom neposredno opazio, u skladu sa odredbom člana 92. i 98. ZKP, pa su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Stojkovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, nalazeći da branilac okrivljenog Marka Stojkovića, u zahtevu samo formalno ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, obzirom da osporavanjem činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova u pogledu radnje izvršenja koju je preduzeo okrivljeni Marko Stojaković, predmeta izvršenja (opojne droge amfetamin) i postojanja saizvršilaštva, te razloga koje su u pogledu ovih činjenica u svojim presudama naveli nižestepeni sudovi, suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković