OBAVEZUJU SE tužilje da tuženoj naknade troškove celog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka odluke.

ODBIJE SE zahtev tužilja za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1751/21 od 31.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim, trećim, četvrtim i petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiljama na ime naknade štete u vidu razlike plate za period od 29.03.2018. godine do 29.04.2021. godine, isplati i to: tužilji AA iznos od 502.206,61 dinara sa zateznom kamatom od 01.03.2022. godine do isplate, kao i iznos od 106.506,80 dinara na ime obračunate zatezne kamate, tužilji BB iznos od 491.300,43 dinara sa zateznom kamatom od 01.03.2022. godine do isplate, kao i iznos od 104.732,71 dinara na ime obračunate zatezne kamate i tužilji VV iznos od 504.088,03 dinara sa zateznom kamatom od 01.03.2022. godine do isplate, kao i iznos od 106.951,69 dinara na ime obračunate zatezne kamate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiljama naknadi parnične troškove u iznosu od 177.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom sedmim izreke, oslobođene su tužilje obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2766/22 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilje su dale odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72...18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su prvo zasnovale radni odnos u Okružnom sudu u Novom Sadu i to tužilja AA na osnovu Ugovora o radu od 31.07.2007. godine, tužilja BB na osnovu Ugovora o radu od 14.11.2007. godine i tužilja VV na osnovu Ugovora o radu od 16.03.2009. godine i to sve na radnom mestu „daktilografa“ u svojstvu/statusu „nameštenika 4. vrste“. Počev od januara 2010. godine tužilje su zasnovale radni odnos u Apelacionom sudu u Novom Sadu na istom radnom mestu i sa koeficijentom za obračun plate 1,50. Pravilnicima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Apelacionom sudu u Novom Sadu od 2016. godine i 2019. godine, koji su bili na snazi u spornom periodu od 29.03.2018. godine do 29.04.2021. godine, u odeljku „Daktilobiro“ u članu 25. sistematizovana su radna mesta „zapisiničar“ u statusu „referent“ za koji se zahteva 3. ili 4. stepen stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, položen ispit za daktilografa Ia ili Ib klase, poznavanje rada na računaru, položen državni stručni ispit i najmanje 2 godine radnog iskustva sa opisom posla bliže navedenim u Pravilnicima, kao i radno mesto „daktilograf“ u svojstvu/statusu „nameštenika 4. vrste“, za koje se zahteva III ili IV stepen stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, položeni ispit za daktilografa Ia ili Ib klase, poznavanje rada na računaru, položen državni stručni ispit i najmanje 1 godina radnog iskustva sa opisom posla bliže navedenim u pravilnicima. Tužilje su, iako imaju rešenje za obavljanje poslova daktilografa u svojstvu/zvanju nameštenika, od dana zasnivanja radnog odnosa sa tuženom, uključujući i sporni period od 29.03.2018. do 29.04.2021. godine, faktički obavljale identične poslove kao i zaposleni tužene koji imaju rešenje za zapisničara u svojstvu/statusu državnih službenika, a koji poslovi po pravilu podrazumevaju kucanje zapisnika na javnim sednicama i pretresima (koji poslovi nisu navedeni u opisu poslova daktilografa u navedenim Pravilnicima, već samo u opisu poslova zapisničara), a pored toga kucaju na osnovu diktata sudija na diktafonu, rade poštu, pišu dopise, potpisuju zapisnike, kucaju presude i obavljaju druge poslove. Tužilje su u utuženom periodu bile i dežurne, odnosno u stanju pripravnosti određeni broj dana u mesecu, uglavnom jednu nedelju u mesecu kada su sudije sa kojima rade dežurne, a vezano za pritvorske predmete. Tužilje imaju položen državni stručni ispit i obraćale su se predsedniku suda tražeći da se reši njihov radno-pravni status. U toku 2020. godine u Apelacionom sudu je uvedeno uvećanje plate nameštenicima od 8% na ime obavljanja poslova, kucanja zapisnika na javnim sednicama (poslova zapisničara), s tim što nameštenici u situaciji izostanka sa rada nekoliko dana ne dobijaju uvećanje od 8% već uvećanje plate od 4% za taj mesec, a ukoliko izostanu više od 10 dana sa rada tada ne dobijaju uvećanje, niti isto dobijaju tokom jula i avgusta meseca iako rade i dežuraju kao i tokom ostatka godine. Tužilje su ostvarile uvećanje plate po ovom osnovu u utuženom periodu. Razlika osnovne plate i između osnovne plate uporednog radnika tužene, koja je stekla zvanje državnog službenika u periodu od 2007. do 2009. godine (sa koeficijentom za obračun plate od 2,18) i osnovne plate tužilja (sa koeficijentom za obračun plate 1,50) uz uzimanje u obzir dodatka na platu od 8% i 4% od osnovne plate, koji dodatak na platu su tužilje ostvarivale u spornom periodu, za sporni period iznosi: za tužilju AA 502.206,61 dinara i obračunata zatezna kamata 106.506,80 dinara, za tužilju BB 491.300,43 dinara i obračunata zatezna kamata 104.732,71 dinara i za tužilju VV 504.088,03 dinara i obračunata zatezna kamata 106.951,69 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilja primenom odredaba člana 104. i 105. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 sa izmenama i dopunama), te člana 4. i 5. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 sa izmenama i dopunama), nalazeći da su se u konkretnom slučaju stekli svi elementi podudarnosti, odnosno ispunjeni su uslovi identiteta poslova koji su tužilje obavljale faktički, u praksi, u odnosu na zaposlene sa svojstvom zapisničara. Iako je tužiljama zarada isplaćivana spram zaključenih ugovora o radu i rešenja tužene i da tužilje u ovom postupku ne traže utvrđivanje drugačijeg radno-pravnog statusa ili drugačijih elemenata za obračun zarade od onih utvrđenih ovim aktom, tužilje imaju pravo da njihov rad bude plaćen isto onako kao i rad drugih zaposlenih koji su radili identične poslove kao i tužilje. Stoga, tužilje u smislu člana 104. stav 5. Zakona o radu imaju pravo na naknadu štete na osnovu principa odštetnog načela iz člana 154. stav 1., 155., 158., 185. ZOO.

Po shvatanju Vrhovnog suda, ovakav stav nižestepenih sudova nije pravilan.

Odredbom člana 104. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1.); da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca (stav 2.); pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja i znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornostodgovornost (stav 3.). U slučaju povrede prava na jednaku zaradu, zaposleni ima pravo na naknadu štete (stav 5.).

Tužilje su na osnovu zaključenih ugovora o radu zasnovale radni odnos kod tužene na radnom mestu „daktilograf“ u svojstvu/statusu „nameštenika IV vrste“ i imale isti koeficijent za obračun zarade (1,50). Pravilnici o unutrašnjem uređenju i sistematizaciju radnih mesta kod tužene sistematizuju radnom mesto „zapisničar“ u statusu „referent“ i radno mesto „daktilograf“ u svojstvu/statusu „nameštenika IV vrste“ i radi se o različitim radnim mestima sa različitim statusom. Tužilje su u svojstvu nameštenika, a zapisničari u statusu državnog službenika i shodno tome na njih se primenjuju različiti propisi koji regulišu njihov radno-pravni status, prava i obaveze i uslove predviđene za ta radna mesta. Zakon o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ 79/2005 sa izmenama) uređuje prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika (član 1. stav 1.). Državni službenik je lice čije se radno mesto sastoji, između ostalog od poslova u sudu, a nameštenik je lice čije se radno mesto sastoji od pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima (član 2. stav 2. i 3.). Na prava i dužnosti državnih službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju se opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe (član 4. stav 1.), a na prava i dužnosti nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno (član 4. stav 3). Radna mesta nameštenika razvrstava Vlada uredbom, a nameštenik zasniva radni odnos ugovorom o radu (član 170. stav 1. i 171.). Stoga je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da tužilje imaju pravo na razliku zarade do plate zapisničara, jer se radi o različitim radnim mestima, te u odsustvu izmene radno-pravnog statusa nemaju pravo na naknadu štete. Tužilje su za posao koji su obavljale uz pismenu saglasnost, a ne radi se o poslovima iz opisa njihovog radnog mesta, dobijale dodatak na osnovu opterećenja, a u skladu sa članom 38. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Kod navedenog tužena nije tužiljama pričinala štetu na način na koji tužilje tvrde u ovom postupku, zbog čega je presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tuženoj prema uspehu u sporu na osnovu člana 153. i 154. u vezi člana 163. ZPP pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnioce i to za sastav odgovora na tužbu i jednog podneska u iznosu od po 9.000,00 dinara i za sastav žalbe i revizije iznos od po 18.000,00 dinara.

Zahtev tužilja za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju je odbijen, jer tužilje nisu uspele u postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković