U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Pajević, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. ..., čiji su punomoćnici Vladimir Radovanović, advokat iz ... i Marko Cvetković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1010/22 od 18.08.2022. godine, u sednici održanoj 13.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1010/22 od 18.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 477/21 od 24.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 26.08.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 126.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1010/22 od 18.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima ukazuje se i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, iz kojih razloga se ista ne može izjaviti imajući u vidu odredbu člana 407. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa bratom VV osnovao tuženo preduzeće sa udelima od po 50%. Tužilac je po zanimanju „izvlačilac“ sa trećim stepenom stručne spreme i kod tuženog je zaposlen od 1994. godine na poslovima direktora marketinga, a od 2006. godine do 30.01.2019. godine obavljao je poslove generalnog direktora kada je sa te dužnosti razrešen. Tužilac je najpre kod tuženog ostao neraspoređen, a zatim mu je 08.08.2019. godine ponuđeno da zaključi aneks ugovora o radu radi premeštaja na drugi odgovarajući posao u skladu sa njegovom stručnom spremom i potrebama procesa rada i organizacije rada kod tuženog. Tom prilikom dato mu je i obaveštenje na posledice nepotpisivanja aneksa. Tužilac u roku od osam radnih dana nije vratio potpisan aneks, niti je poslodavca na bilo koji način obavestio povodom učinjene ponude, zbog čega je tuženi konstatovao da je istu odbio, pa mu je rešenjem od 26.08.2019. godine otkazao ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Ponuđenim aneksom predviđen je premeštaj tužioca na sistematizovano radno mesto „opslužilac mašina u proizvodnji“, za koje je tužilac ispunjavao uslov u pogledu zahtevane stručne spreme, a kao razlog navode se potrebe poslodavca. Tužilac ponuđeni aneks nije potpisao jer je pokrenuo spor pred Privrednim sudom u Užicu u kome je, tokom ovog postupka, doneta pravnosnažna presuda kojom je poništena odluka o razrešenju tužioca sa mesta generalnog direktora tuženog i tužilac ponovo upisan kao direktor tuženog u APR-u. Takođe, tužiocu su u tom periodu poslovne potrebe poslodavca bile poznate i nije bilo potrebe za popunjavanjem ponuđenog radnog mesta (poslužilac mašine u proizvodnji) koje je za tužioca po stručnoj spremi bilo odgovarajuće, ali ne i po znanjima koje poseduje s obzirom da je osnivač tuženog, da je zaposlen od 1994. godine, kao i da je radno mesto direktor marketinga u trenutku izmene ugovorenih uslova rada bilo slobodno i odgovarajuće i nije mu ponuđeno, a tužilac je poslove ovog radnog mesta ranije obavljao.

Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja, nižestepeni sudovi su utvrdili da ponuda tuženog od 08.08.2019. godine, za izmenu ugovorenih uslova rada ne sadrži konkretne razloge, čime je tuženi postupio suprotno odredbi člana 171. i 172. Zakona o radu, zbog čega je rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu poništeno kao nezakonito.

Vrhovni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 171. stav 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) u slučajevima predviđenim u tom stavu.

Članom 172. istog zakona, predviđeno je da uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1); da ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa (stav 2); da zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3); da se smatra da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše ugovor u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4).

Članom 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05...75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5 ovog zakona.

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, ali ova mogućnost ne predstavlja ovlašćenje poslodavca da ugovorene uslove rada menja po svojoj slobodnoj volji, već moraju postojati promenjene okolnosti u odnosu na momenat zaključenja ugovora o radu, koje opravdavaju izmenu tog ugovora. Upravo iz ovih razloga, zakonodavac (članom 172. stav 1. Zakona o radu), obavezuje poslodavca da svoju ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu obrazloži, odnosno da pismeno navede razloge za izmenu zaključenog ugovora, odnosno ugovorenih uslova rada. U odsustvu razloga u ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada, kao što je to slučaj u konkretnoj pravnoj stvari, ne može se ispitivati osnovanost ponude tuženog, kao poslodavca, odnosno postojanje promenjenih okolnosti koje opravdavaju njegovu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, što istu čini nezakonitom, zbog čega ni zaposleni koji nije prihvatio ovako neobrazloženu ponudu, ne može trpeti štetne posledice u vidu prestanka radnog odnosa, u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu.

Po oceni ovog suda, pravilno je pobijanom odlukom poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu kao nezakonito, jer tuženi prilikom otkaza nije postupao u skladu sa odredbama člana 171. i 172. Zakona o radu. Tuženi je ponudio tužiocu da zaključi aneks ugovora o radu i dostavio mu pismeno obaveštenje za izmenu ugovorenih uslova rada i aneks, ali u ponudi nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi izmena ugovorenih uslova rada, odnosno nisu navedeni konkretni i obrazloženi razlozi za ponuđeni aneks. U konkretnom slučaju, tuženi je naveo da se izmena ugovorenih uslova rada nudi zbog potrebe procesa i organizacije rada što predstavlja jednu uopštenu formulaciju bez obrazloženja tih razloga. Razlog za raspoređivanje mora biti saopšten tužiocu kroz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu u skladu sa navedenim normama, pri čemu izostanak takve konkretizacije čini kasnije rešenje o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu nezakonitim. S obzirom na izneto, a suprotno navodima revizije, kako ponuda aneksa nije sadržala konkretne razloge, ne stoji da je tužilac obavešten o razlozima ponuđenog aneksa u smislu citirane zakonske odredbe. Sledom navedenog, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Sa izloženog, a primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković