Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ... (pravnog sledbenika tužioca BB iz ...), protiv tuženog VV iz ..., radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji GG iz ..., čiji je punomoćnik Slađana Aleksić, advokat iz ..., izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 3874/2022 od 25.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 19.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž 3874/2022 od 25.05.2022. godine i rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 8866/17 od 01.12.2020. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 8866/17 od 01.12.2020. godine, stavom prvim izreke, nije dozvoljeno stupanje GG u parnicu u svojstvu nužnog i jedinstvenog suparničara; stavom drugim izreke, odbačen je predlog GG iz ... za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 3874/2022 od 25.05.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba GG iz ... je odbijena pa je rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 8866/17 od 01.12.2020. godine potvrđeno; stavom drugim izreke, odbijen je zahtev GG za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda GG iz ... je preko punomoćnika, blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga. Revizija je dozvoljena po odredbi člana 420. stav 5. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20).

Vrhovni sud je ispitao pobijano drugostepeno rešenje u granicama propisanim odredbom člana 408. u vezi sa članom 420. stav 5. i 6. Zakona parničnom postupku i ocenio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, GG iz ... je dana 08.10.2020. godine podnela predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Novom Sadu P 8866/17 od 15.06.2018. godine, na osnovu člana 426. stav 1. tačka 2. ZPP, navodeći da joj nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom. U predlogu je navela da se presuda zbog propuštanja Osnovnog suda u Novom Sadu P 8866/17 od 15.06.2018. godine (kojom je utvrđeno da je tužilac BB vlasnik garaže broj 1 površine 28,36 m2 u prizemlju stambeno-poslovnog objekta u Novom Sadu u ulici ... broj .., na kp .. KO Novi Sad 2; lokala L5 površine 51,71 m2, u prizemlju stambeno-poslovnog objekta u ulici ... broj 1, na kp .. KO Novi Sad 2; lokala oznake L3 u površini od 13,07 m2 u prizemlju stambeno-poslovnog objekta u Novom Sadu u ulici ... broj .. na kp .. KO Novi Sad, što je tuženi VV dužan trpeti da se ta vlasnička prava upišu u katastarskom listu nepokretnosti), odnosi i na nju, koja u ovoj pravnoj stvari ima svojstvo jedinstvenog suparničara, obzirom da su navedene nepokretnosti stečene zajedničkim radom u toku trajanja bračne zajednice između predlagača GG i tuženog VV. Brak između tuženog i predlagača zaključen je 22.11.2000. godine. Predmetne nepokretnosti stečene su na osnovu overenih ugovora o kupoprodaji od 15.03.2005. godine, 10.03.2009. godine i 04.06.2010. godine, zaključenih između investitora kao prodavaca i tuženog VV kao kupca, čije su fotokopije združene spisima predmeta.

Pobijanim rešenjem drugostepenog suda Gž 3874/2022 od 25.05.2022. godine odbijena je žalba GG i potvrđeno prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 8866/17 od 01.12.2020. godine kojim nije dozvoljeno stupanje GG u parnicu u svojstvu nužnog i jedinstvenog suparničara i odbačen je njen predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na činjenici da predlagač nije dokazala da je u pitanju zajednička imovina stečena u bračnoj zajednici sa tuženim u smislu člana 171. Porodičnog zakona, pa ista nije dokazala postojanje pravnog intersa za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. Drugostepeni sud je svoju odluku zasnovao na stavu da u konkretnom slučaju ne postoji mogućnost da se GG pasivno legitimiše kao nužni i jedinstveni suparničar u predmetnoj pravnoj stvari, već je jedino tužilac imao mogućnost da u skladu sa odredbom člana 205. stav 2. ZPP do zaključenja glavne rasprave, tužbu proširi na novog tuženog uz njegov pristanak, zbog čega je odbio žalbu predlagača i prvostepeno rešenje potvrdio.

Vrhovni sud je utvrdio da je pogrešna ocena nižestepenih sudova o nedozvoljenosti predloga GG za ponavljanje postupka, obzirom da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu člana 426. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 219. Zakona o parničnom postupku.

Naime, razlozi za ponavljanje postupka propisani su odredbom člana 426. Zakona o parničnom postupku. Stavom 1. tačkom 2. navedenog člana propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi, ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom.

Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek, kojim se pobija pravnosnažna sudska odluka, pored ostalog, zbog postojanja povreda pravila parničnog postupka koje samim postojanjem čine odluku nepravilnom. Razlog za ponavljanje postupka propisan članom 426. stav 1. tačka 2. ZPP postoji kada je u pravnosnažno okončanom postupku povređeno načelo kontradiktornosti i stranka onemogućena da raspravlja pred sudom o predmetu spora ili o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

Odredbom člana 219. stavom 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umešača, on ima položaj jedinstvenog suparničara (član 210.); stavom 2. propisano je da umešač sa položajem jedinstvenog suparničara ima pravo da izjavi pravne lekove i u parnici u kojoj nije učestvovao bez svoje krivice.

Suparničarstvo je procesna pravna kategorija i to po pravilu fakultativna. Međutim, postoji poseban tip takozvanog nužnog suparničarstva, kod koga tužilac ako želi da njegova tužba bude ocenjena kao dopuštena, mora zasnovati pasivno suparničarstvo koje će obuhvatiti sve subjekte koji su učesnici određenog materijalno- pravnog odnosa. Tu subjektivnu integraciju determinišu materijalno-pravna, a ne procesna pravila. Takvi materijalnopravni odnosi moraju se rešavati jedinstveno i ovlašćenje na raspolaganje pripada svim učesnicima pravnog odnosa zajednički, a odsustvo jednog učesnika u parnici predstavlja nedostatak procesno-pravne legitimacije za vođenje parnice.

Shodno navedenom, predlagač GG iz ... iako nije bila stranka u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P 8867/17 ima položaj jedinstvenog suparničara, odnosno umešača na strani tuženog sa položajem jedinstvenog suparničara, budući da su predmetne nepokretnosti (dva lokala i garaža) stečene u toku trajanja bračne zajednice između tuženog i predlagača, pa shodno tome ovlašćena je za podnošenje vanrednog pravnog leka – predloga za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.

Naime, predlagač GG, kao supruga tuženog VV, shodno odredbi člana 171. Porodičnog zakona, kojom je propisano da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, u parnici u kojoj su predmet spora navedeni lokali i garaža, koji su stečeni tokom trajanja bračne zajednice, na koje tužilac pretenduje da ima pravo vlasništva, ima položaj jedinstvenog suparničara, jer se taj spor može rešiti samo na jednak način prema oba supružnika.

U ponovnom postupku odlučivanja o podnetom predlogu za ponavljanje postupka, prvostepeni sud će postupiti po primedbama iznetim u ovom rešenju, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je primenom odredbe člana 415. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković