Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23 – dr. zakon u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u LN br. .. KO Veternik upisana je kp br. .. poljoprivredno zemljište, njiva treće klase, ukupne površine 7817 m2, kao svojina tužioca u celosti. Prema informacijama JP „Urbanizam“ iz 2022. godine, ova parcela je namenjena za javnu površinu, većim delom groblje i manjim delom za regulaciju obodnih saobraćajnica i zaštitni pojas dalekovoda prema važećem Planu generalne regulacije naseljenog mesta Veternik („Sl. list Grada Novog Sada“ 27/15...32/22). Prema informacijama o lokaciji GU za urbanizam i građevinske poslove i JP „Urbanizam“, obe iz 2021. godine, zaštitni pojas dalekovoda predstavlja režim zaštite koji ne utiče na planirane namene parcele, površine javne namene groblja i regulacije obodnih saobraćajnica. Tužilac je parcelu stekao po osnovu kupoprodajnog ugovora 1997. godine od kada se vodi kao njen isključivi vlasnik. Ova parcela je poljoprivredno zemljište – njiva, koju tužilac obrađuje od 1997. godine, tako što je na njoj sejao pšenicu ili kukuruz, što čini i sada. Tužilac zbog godina teško obrađuje zemljište i imao je nameru da proda parcelu ali nije bilo zainteresovanih jer je namenjena za javnu površinu. Prema proceni Poreske uprave od 21.02.2022. godine, prosečna cena navedene parcele iznosi 3.766,14 dinara po m2, bez korektivnog faktora, dok uz korektivni faktor od – 10% iznosi 3.389,53 dinara po m2. Tržišna vrednost tužiočeve kat. parcele iznosi 5.726,90 dinara po m2, po nalazu veštaka građevinske struke, što čini iznos od 44.760.142,00 dinara za celu parcelu. Postupak eksprorpijacije u vezi sa tužiočevom parcelom broj .. KO Veternik nije vođen niti je tužiocu isplaćena bilo kakva naknada zbog donetih planskih akata.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, na koje su primenjene odredbe člana 58. Ustava RS i člana 1. Protokola br.1, uz Evropsku Konvenciju o ljudskim pravima, nižestepeni sudovi su ocenili da formalna odluka, odnosno planski akt u ovom slučaju, ne zadire u pravo na imovinu tužioca, jer njom tužilac nije lišen prava na imovinu. Ovo stoga što tužilac planskim aktom nije faktički lišen svoje imovine i ovlašćenja koja čine sadržinu prava svojine, jer njime tužilac nije sprečen da drži, koristi i raspolaže svojom kat. parcelom u granicama određenim članom 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, kakvo stanovište u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se navodima revizije ukazuje da je planskim aktom izvršeno mešanje tuženog u pravo na imovinu tužioca podvrgavanjem određenim uslovima, zbog čega je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da je za ocenu postojanja povrede prava na imovinu potrebno da je efekat pravnih mera koje država ili jedinica lokalne samouprave uvodi takav da dostiže nivo lišenja prava na imovinu. U konkretnom slučaju donetim Planskim aktom tužilac nije sprečen da drži, koristi i raspolaže svojom kat. parcelom u granicama određenim članom 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, te iz utvrđenog činjeničnog stanja na nesumnjiv način proizlazi da tužilac i dalje svoju kat. parcelu koristi na isti način na koji ju je koristio od 1997. godine, kada ju je kupio, odnosno kao poljoprivredno zemljište. Postojanje planskog akta kojim je predviđeno da je kat. parcela tužioca .. KO Veternik namenjena za javnu površinu – većim delom groblje i manjim delom za regulaciju obodnih saobraćajnica, je tek uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije. Time što je parcela tužioca obuhvaćena planskim dokumentom, njena postojeća namena i titular stvarnog prava se ne menja po automatizmu, niti je zbog činjenice da je planski akt donet, sporno zemljište postalo javna svojina. Postupak oduzimanja zemljišta nije sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je zemljište faktički oduzeto od tužioca i privedeno nameni predviđenim planskim aktom. U takvoj situaciji, za promenu oblika svojine iz privatne u javnu i isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine, nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što ovde nije slučaj.

Katastarska parcela tužioca se ne koristi kao javna površina, pa još uvek ne predstavlja površinu javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da isplati tužiocu njenu tržišnu vrednost, jer planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti osnov sticanja prava javne svojine tuženog. Naknada u visini tržišne vrednosti nepokretnosti se dosuđuje samo vlasniku koji je lišen svoje imovine, što ovde nije slučaj iz razloga koji su navedeni, a planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti ni osnov sticanja prava javne svojine tuženog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković