Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Ana Koprivica advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Beograd, radi utvrđenja povrede prava na poverljivost podataka o ličnosti, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu, u sednici održanoj 30.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P 7099/22 od 16.05.2024. godine STVARNO JE NADLEŽAN Apelacioni sud u Nišu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 7099/22 od 16.05.2024. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi povredio tužiocu pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta na taj način što je suprotno Pravilniku o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite izdao dopis br. 180- 1369/21 od 09.06.2021. godine kojim je naložio izabranim lekarima da prilikom sačinjavanja izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad obavezno unose podatke o dijagnozi (stav prvi izreke), i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).

Protiv navedene presude tužilac je izjavio žalbu i spis predmeta je godine Viši sud u Nišu se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o izjavljenoj žalbi i spis predmeta dostavio Apelacionom sudu u Nišu, smatrajući da je taj sud stvarno i mesno nadležan. Odluku je obrazložio time što tužilac podnetom tužbom traži sudsku zaštitu u smislu člana 84. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a stavom 4. ovog člana je propisano da se tužba za zaštitu prava iz stava 2. i 3. tog člana podnosi višem sudu. Kako se radi o sporu za zaštitu podataka o ličnosti u kome je tim zakonom propisana nadležnost višeg suda da odlučuje u prvom stepenu, proizilazi da je u ovoj vrsti spora u drugom stepenu nadležan apelacioni sud.

Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio stvarnu nadležnost. Smatra da se radi o sporu male vrednosti, obzirom da se ne radi o sporu iz člana 469. ZPP, a vrednost Republika Srbija predmeta spora ne prelazi iznos od 3.000 evra. Odluku protiv koje je izjavljena žalba je doneo osnovni sud, zbog čega smatra da o žalbi protiv prvostepene presude treba da odluči viši sud, a da okolnost da je prvostepenu odluku doneo stvarno nenadležan sud ne utiče na činjenicu ko treba da odluči o žalbi protiv te presude.

Odlučujući o sukobu nadležnosti, na osnovu člana člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni sud je našao da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi stvarno nadležan Apelacioni sud u Nišu.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 4. ovog člana propisano je da kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 469. ZPP propisano je da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine. Odredbom člana 471. istog zakona propisano je se postupak o sporovima male vrednosti sprovodi pred nižim sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije drugačije propisano, a odredba člana 479 stav 6. istog zakona propisuje da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 87/2018) u članu 84. propisuje sudsku zaštitu prava lica, tako što u stavu 1 propisuje da lice na koje se podaci odnose ima pravo na sudsku zaštitu ako smatra da mu je, suprotno ovom zakonu, od strane rukovaoca ili obrađivača radnjom obrade njegovih podataka o ličnosti povređeno pravo propisano ovim zakonom; u stavu 2. i 3. propisuje šta se može tužbom tražiti; u stavu 4. propisuje da se tužba iz stava 2. i 3. ovog člana podnosi višem sudu na čijoj teritoriji rukovalac, odnosno obrađivač ili njihov predstavnik ima prebivalište ili boravište, osim ako je rukovalac, odnosno obrađivač organ javne vlasti; stavom 5. propisuje da je revizija pravnosnažne odluke po tužbama iz stava 2. i 3. ovog člana uvek dopuštena, a stavom 6. propisuje da se u postupku sudske zaštite primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao posebnog zakona, po kome je revizija protiv pravnosnažne odluke u ovoj vrsti spora uvek dozvoljena, to se ne radi o sporu male vrednosti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji izričito isključuje mogućnost izjavljivanja revizije u sporovima male vrednosti. Odredbama navedenog posebnog zakona propisana je stvarna nadležnost višeg suda da u prvom stepenu odlučuje o tužbama u toj vrsti spora, a Zakon o uređenju sudova u članu 26 stav 1. tačka 1. propisuje da apelacioni sud odlučuje o žalbi na odluke višeg suda, dok u članu 4. stav 1. tačka 3. propisuje da apelacioni sud odlučuje o žalbi na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud, pri čemu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. tog zakona propisuju da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, na odluke donete u postupku izvršenja i obezbeđenja i na rešenja doneta u vanparničnom postupku. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, proizilazi da je u ovoj vrsti spora, za odlučivanje o žalbi na presudu prvostepenog suda stvarno nadležan uvek apelacioni sud, kao drugostepeni. U konkretnom slučaju to je Apelacioni sud u Nišu. Na stvarnu nadležnost koja je zakonom propisana, ne utiče činjenica da je u konkretnom slučaju tužba podneta stvarno nenadležnom prvostepenom sudu.

Zbog iznetog, na osnovu člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković