Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave i dopunjenog dokaznog postupka pred drugostepenim sudom, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos po osnovu ugovora o radu od 11.07.2012. godine za obavljanje poslova zamenika ..., sa punim radnim vremenom. Pobijanim rešenjem od 10.06.2013. godine otkazan mu ugovor o radu zbog neostvarivanja rezultata rada, povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline propisanih aktom poslodavca. Iz obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi da je tužilac dolazio u sukob i pokazivao izrazitu odbojnost prema direktoru i zaposlenima, da je vređao pojedine zaposlene nazivajući ih lopovima i kriminalcima, omalovažavao ih, ponižavao njihov rad, stručnost i poslovanje, da nije pokazivao nikakvu želju za timskim radom i saradnjom sa kolegama, da je na kolegijumima uglavnom ćutao i uključivao se u diskusiju u izrazito negativnom i neargumentovano kritičkom tonu, da je direktoru tuženog i drugim zaposlenima pretio otkazom, da je posle prvog meseca radnog angažovanja počeo sa neredovnim dolaskom na posao, da se nikada nikome nije javljao da kasni, gde ide, kada se vraća i čime se bavi za vreme kada je odsutan, da nije bio prisutan u prostorijama tuženog ni u vreme kada su održavni veoma važni kolegijumi, a da je i pored kašnjenja i neredovnog dolaska u dnevnim karnetima popunjavano njegovo celodnevno prisustvo. Zbog takvog ponašanja tužioca, po nalogu direktora tuženog, sekretarica BB je sačinila izveštaj od 18.04.2013. godine iz kog proizlazi da je tužilac tog dana bio na poslu od 8,50 do 10,20 časova, da je 19.04.2013. godine bio na poslu od 7,55 do 9,30 časova, da je 22.04.2013. godine bio na poslu od 08,15 do 9,20 časova, da je 23.04.2013. godine bio na poslu od 9,40 časova do 9,50 časova, a da je istog dana došao na sednicu upravnog odbora u 13,00 časova, kao i da 24.04.2013. godine nije došao na posao. U vreme sačinjavanja izveštaja tužilac nije najavio bolovanje i korišćenje godišnjeg odmora, niti je poslao dokument o sprečenosti za dolazak na rad. U pobijanom rešenju je navedeno i da je tužilac 10.08.2012. godine neosnovano obustavio radove na liniji primara za TP BP2, čime je zloupotrebio položaj zamenika ... odnosno prekoračio ovlašćenje kao i da nije ostvarivao rezultate rada, jer nije radio posao iz delatnosti tuženog u skladu sa svojim kvalifikacijama i poslovima radnog mesta zamenika ... . Bavio se proverom materijala – cevi, a kada je od nadležnih državnih institucija dobijao potvrde o ispravnosti istih, pričao je o organizovanom kriminalu kod tuženog i vređao direktora i zaposlene. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 28.05.2013. godine, tužilac je razrešen dužnosti zamenika ... tuženog pre isteka mandata na koji je postavljen, a dopisom od 31.05.2013. godine obavešten je o prestanku potrebe za njegovim radom kod tuženog i dostavljeno mu je upozorenje o postojanju razloga za otkaz, na koje se izjasnio 03.06.2013. godine, poričući da je izvršio povredu radne obaveze i radne discipline koji mu se stavljaju na teret, da je savesno obavljao svoju dužnost, da je ukazivao na određene nepravilnosti i propuste odgovornih lica tuženog kao i na nepoštovanje određenih propisa oko zaključenja ugovora sa trećim licima posle sprovedenog postupka javne nabavke, zbog čega je već neko vreme ignorisan od strane direktora tuženog, tako što mu nisu davani nikakvi poslovi i radni zadaci, niti su mu dostavljene potrebne informacije o poslovanju i da je protiv njega otvoreno započeo mobing praznog stola, zbog čega je pokrenuo postupak radi zaštite od zlostavljanju na radu, u kom postupku je pravnosnažnom presudom tužbeni zahtev odbijen. Tužilac je u periodu od 13.05.2013. godine do 30.06.2013. godine bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbe člana 15. stav 1. tač.1. i 2. i člana 179. tač. 1, 2. i 3. Zakona o radu (Službeni glasnik RS", br. 24/2005…32/2013), važećeg u vreme donošenja pobijanog rešenja i člana 111. stav 1. tač. 1, 2. i 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 28.04.2010. godine, citiranih u obrazloženju pobijane presude i ocenio tužbeni zahtev za poništaj rešenje o otkazu ugovora o radu nije osnovan.

Neosnovano se navodima reviizje osporava pravilna primena materijalnog prava.

Tužiocu je pobijanim rešenjem na teret stavljeno neostavrivanje rezultata rada, povreda radne obeveze i nepoštovanje radne discipline, a drugostepeni sud je pravilno ocenio da je za ocenu zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno da se utvrdi postojanje i samo jednog otkaznog razloga, što je u postupku nesporno utvrđeno.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Posledice nepoštovanja radne discipline i nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, regulisane su Zakonom o radu i Ugovorom o radu, koji zaključuju poslodavac i zaposleni.

Tužilac je, prema činjeničnom stanju zasnovanom na pisanim dokazima, samo u toku aprila meseca 2013. godine, od kada se vodila evidencija njegove prisutnosti na radu, neopravdano kasnio na rad i odlazio sa posla pre isteka radnog vremena. Takvo ponašanje tužioca i po oceni Vrhovnog suda predstavlja nepoštovanje radne discipline utvrđene opštim aktom tuženog, koje je tužiocu osporenim rešenjem stavljeno na teret, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga, pa je pravilno drugostepeni sud oceni da su ispunjeni zakonom i ugovorom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužioca kod tuženog, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovanim.

Navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi kojima opravdava svoje kašnjenje i nedolazak na posao, potom da je pobijano rešenje doneto u vreme kada je bio na bolovanju i da je isto rezultat revanšizma prema njemu zbog podnete tužbe radi zaštite od zlostavljanja na radu. Ove i druge navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio i za iste dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni sud. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković