U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Lepojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 3K-591/24 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-837/24 od 10.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Lepojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraujevcu 3K-591/24 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 837/24 od 10.01.2025. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 3K-591/24 od 31.10.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatovra u trajanju od 1 godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni za vreme izdražvanja kazne samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Od okrivljenog je oduzeta imovinska korist na osnovu člana 91. i 92. KZ i odlučeno je o troškovima krivičnog postpuka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-837/24 od 10.01.2025. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 3K-591/24 od 31.10.2024. godine preinačena samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, kako je to bliže opredeljeno u izreci presude, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Lepojević u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i navodi da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, imajući u vidu da je protivpravna radnja koja je predmet optužbe izvršena u inostranstvu, da se naš Krivični zakonik primenjuje u tom slučaju ali pod određenim uslovima koji su propisani Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. U konkretnom slučaju uslov nije ispunjen, jer se ova protivpravna radnja u mestu izvršenja – Austrija za ovu imovinsku korist ne kvalifikuje kao teška krađa, niti se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, već po predlogu, a kako takvog predloga oštećenog u ovom slučaju nije bilo, to se nisu stekli uslovi za krivično gonjenje izvršioca u našoj zemlji.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Kragujevcu podneo optužni predlog Kto.br. 470/24 od 18.07.2024. godine koji je preciziran na glavnom pretresu dana 31.10.2024. godine protiv okrivljenog AA iz ... zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ. U prvostepenom postupku koji je vođen po navedenom optužnom predlogu javnog tužioca, okrivljeni AA je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kraujevcu 3K-591/24 od 31.10.2024. godine oglašen krivim zbog navedenog krivičnog dela i osuđen na kaznu zatovra u trajanju od 1 godine, a koja presuda je u navedenom delu i potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-837/24 od 10.01.2025. godine.

Za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika propisana je kazna zatvora od 1 do 8 godina, te se za isto krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 5. ZKP propisano je da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac javni tužilac, pa je iz navedenih razloga javni tužilac i ovlašćeni tužilac za zastupanje optužbe u ovom postupku.

Shodno iznetom, optužni akt je podnet od ovlašćenog tužioca – stvarno nadležnog osnovnog javnog tužioca za postupanje u ovoj krivičnopravnoj stvari, koji je u skladu sa odredbom člana 41. Zakona o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima kao nadležni javni tužilac preuzeo krivično gonjenje protiv osumnjičenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države Republike Srbije, nakon što je ocenio da su ispunjene pretpostavke za preuzimanje krivičnog gonjenja u smislu člana 43. citiranog Zakon. Ujedno Vrhovni sud ukazuje da je odredbom člana 47. Zakona o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima propisano da se preuzeti krivični postupak sprovodi prema propisima Republike Srbije.

Imajući u vidu sve navededno neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona, odnosno ne označava dokaze prikupljene u inostranstvu za koje samatra da su nezakoniti.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković