Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Vanja Dozet ističe da je u pobijanim odlukama zauzet pogrešan stav da vreme preduzimanja radnji u postupku uslovljava primenu advokatske tarife koja je važila u vreme preduzimanja radnje, a da pritom nijednom rečju ne korespondira sa zaključkom Vrhovnog suda od 26.12.2023.godine. Imajući u vidu da je okrivljeni bio optužen za izvršenje više krivičnih dela, za koja mu je bila zaprećena kazna zatvora u trajanju od dvadeset godina, sporno je po kojoj kazni se ima odrediti osnovica za obračun nagrade za rad advokata, s obzirom da je različitim tarifama koje su važile u periodu trajanja postupka bili propisani različiti iznosi poena za krivična dela za koja je bila zaprećena kazna zatvora od preko deset godina. Činjenica da ranijim tarifama nije bilo ekpslicitno predviđena primena odredbi Krivičnog zakonika o jedinstvenoj kazni, ne znači da su ranije tarife određivale na drugi način zaprećenu kaznu u postupku za više krivičnih dela, jer se odredbe Krivičnog zakonika u tom delu nisu menjale, što znači da je okrivljenom sve vreme bila zaprećena kazna zatvora u trajanju od dvadeset godina, prema čemu se mora odrediti i osnovica za obračun nagrade za rad advokta, odnosno da se za radnje preduzete pre 08.12.2012.godine kao osnovica obračuna nagrade ima uzeti 1.000,00 poena po preduzetoj radnji, a nakon 08.12.2012. godine 2000 poena po preduzetoj radnji. Sa druge strane, nižestepeni sudovi su zauzeli pogrešan stav da je visinu nagrade trebalo izračunati prema vrednosti boda u vreme preduzimanja radnje, pri čemu ne prave razliku između „osnovice za obračun nagrade “ i „vrednosti poena za obračun visine nagrade“.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3593/10 od 31.07.2023.godine, pravnosnažnom dana 23. 04.2024. godine, okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ i određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava sud.

Nakon toga su dana 04.06.2024. godine branioci okrivljenog AA, advokati Đorđe Dozet i Vanja Dozet dostavili zahtev za naknadu troškova koje je imao okrivljeni na ime angažovanja branioca, u ukupnom iznosu od 4.486.500,00 dinara, o čemu je odlučeno pobijanim rešenjima.

Isti navodi zahteva, bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA- advokata Vanje Dozeta, te su bili predmet razmatranja vanraspravnog veća Višeg suda u Beogradu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.3593/10 od 14.02.2025.godine. Vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani tri, stav dva, strani tri i strani četiri stav jedan svoje odluke Kv.br.1110/25 od 09.04.2025. godine iznelo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na iste upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

I po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da se za sve radnje preduzete nakon 08.12.2012.godine treba uzeti kao osnovica obračuna vrednost od 2000 poena po preduzetoj radnji, u skladu sa propisanom kaznom zatvora koja se utvrđuje prema maksimalnoj jedinstvenoj kazni, iz razloga što takav način utvrđivanja osnovice za obračun u situaciji kada se okrivljenom stavlja na teret izvršenje više krivičnih dela nije bio propisan prethodno važećim tarifama koje su bile na snazi pre 03.06.2023.godine, već je bilo propisano da se osnovica za obračun utvrđuje prema kazni zatvora propisanoj za najteže krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret, a advokatska tarifa se zbog zabrane povratnog dejstva ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu koje nisu bile tarifirane po ranijoj advokatskoj tarifi ili nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu kao i na drugačiji obračun naknade troškova nastalih u vreme važenja ranije advokatske tarife, niti na ranije utvrđene osnovice za obračun nagrade za pojedine postupke.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih rešenja nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da je sud pogrešio kada je okrivljenom dosudio različite iznose u situaciji kada su iste procesne radnje održane u različitim vremenskim periodima, već da je trebalo da se vrednost jednog boda odredi prema tarifi koja je bila na snazi u vreme donošenja odluke, i to iznos od 45 dinara, i da se primenjuje na sve preduzete radnje, na koji način branilac okrivljenog suštinski osporava način obračuna troškova od strane suda, a samim tim i činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković