Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Bobana Vučkovića, zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bobana Vučkovića - advokata Zdravka Đukanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K.br.1031/23 od 26.12.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 351/25 od 22.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bobana Vučkovića - advokata Zdravka Đukanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K.br.1031/23 od 26.12.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 351/25 od 22.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K.br.1031/23 od 26.12.2024. godine okrivljeni Boban Vučković je oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ i krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za dva krivična dela iz člana 194. stav 3. KZ kazna zatvora u trajanju od po 2 godine, a za krivično delo iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, te je okrivljeni zatim osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.07.2023. godine do 05.12.2023. godine, te u periodu od 11.01.2024. godine do 14.02.2024. godine, kao i od 05.06.2024. godine kada je lišen slobode pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne.

Istom presudom oštećeni su upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 351/25 od 22.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog Bobana Vučkovića i njegovog branioca - advokata Zdravka Đukanovića, pa je potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K.br.1031/23 od 26.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Bobana Vučkovića - advokat Zdravko Đukanović, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5, člana 68. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K.br.1031/23 od 26.12.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 351/25 od 22.05.2025. godine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Bobana Vučkovića kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac u svojim daljim navodima, kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede, suštinski, po nalaženju Vrhovnog suda, samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim nižestepenim presudama, isticanjem da osim iskaza maloletnih oštećenih AA i BB, koji su dati u istrazi, nema drugih dokaza da je okrivljeni u kritičnom periodu nad maloletnim oštećenima vršio nasilje i učinio dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ, kao i da, osim iskaza oštećene VV, nijednim drugim dokazom nije dokazano da je okrivljeni koristio nož u odnosu na ovu oštećenu, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog, iako formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), suštinski svojim navodima u obrazloženju zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da, iako u konkretnom slučaju nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, sud nije shodno načelu in dubio pro reo rešio u korist okrivljenog, već je doneo osuđujuću presudu. Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, isticanjem da okrivljenom nije tokom postupka pružena mogućnost da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete, odnosno da iznosi činjenice i dokaze koji mu idu u korist i da postavlja pitanja svedocima – maloletnim oštećenima AA i BB.

Kako povrede odredaba člana 16. stav 5. i člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da su nižestepeni sudovi prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom povredili odredbe članova 42. i 54. KZ i citirajući samo pri tome odredbu člana 54. stav 1. i 3. KZ.

Međutim, kako branilac dalje u obrazloženju zahteva, osim citiranja odredbe člana 54. stav 3. KZ, ni jednom rečju ne ukazuje u čemu je to sud povredio navedenu odredbu, tačnije koju to konkretno okolnost koja je obeležje krivičnog dela je dvostruko vrednovao, dakle kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje jasno i precizno u čemu se konkretno sastoje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković