Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tužioca osnovana i da se revizijom osnovano ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena povreda iz člana 374. stav 1. ZPP.

Predmet spora ovog postupka je bilo potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 18.076.943,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Tuženi, ranijeg naziva „Jubmes banka“ a.d. Beograd, kao banka garant izdao je u korist tužioca kao korisnika bankarsku garanciju od 30.05.2011. godine na iznos od 1.031.025,62 evra. Bankarska garancija je izmenjena izmenama broj 1 i 2. Tužilac je 19.05.2016. godine, u roku dospeća poslao garanciju tuženog na naplatu iznosa od 154.716.663,61 dinar sa rokom plaćanja 24.05.2016. godine. Tuženi je 13.06.2016. godine platio iznos od 138.310.364,12 dinara, a ostatak duga je odbio da plati. Za razliku je tužilac podneo tužbu.

U integralnom tekstu usvojenog Unapred pripremljenog Plana reorganizacije „Banini“ a.d. Kikinda kao nalogodavca uz garanciju formirana je poverilačka klasa broj 8 – potencijalna obaveza dužnika, nalogodavca po garanciji prema bankama, tako da su obaveze tuženog utvrđene sa datumom 31.08.2013. godine u iznosu od 117.975.622,08 dinara. Drugostepeni sud je utvrdio da je tuženi kao banka garant izdao za nalogodavca „Banini“ a.d. Kikinda u korist tužioca kao korisnika garancije bankarsku garanciju, tako da je korisnik odobrio nalogodavcu kredit po ugovoru broj 21748 od 30.05.2011. godine od 200.000.000,00 dinara sa valutnom klauzulom tako što garant preuzima bezuslovnu i neopozivu obavezu da će na prvi poziv korisnika garancije i bez prigovora izmiriti sve obaveze nalogodavca ukoliko to sam ne učini i to od 100.000.000,00 dinara uvećano za pripadajuću kamatu i druge troškove sa valutnom klauzulom i sa rokom važenja garancije do 31.01.2014. godine. Izmenom broj 1, rok važnosti garancije je produžen do 31.01.2016. godine. Izmenom od 22.10.2015. godine prema datumu preseka UPPR-a nalogodovca „Banini“ a.d. iznos garancije je 117.975.622,08 dinara, uvećan za pripadajuće kamate i troškove do dana primene UUPR u skladu sa usvojenim planom. U skladu sa usvojenim planom iznos duga se utvrđuje u evrima na dan primene plana i garantovani iznos uvećava za pripadajuću kamatu od 4,5% na godišnjem nivou i druge troškove sa valutnom klauzulom po srednjem kursu NBS, a preračun u dinare po srednjem kursu NBS na dan dospeća anuiteta. Prema planu namirenja koji je sastavni deo usvojenog plana za klasu 8 – potencijalna obaveza tuženog, na dan 31.08.2012. godine iznosi 117.975.622,08 dinara, a kamatna stopa je 3%. Obračun kamate u evrima u periodu od početka primene plana, a to je 11.03.2014. godine, pa nadalje iznosi 4,5%.

Drugostepeni sud je održao raspravu 14.04.2022. godine i dao nalog sudskom veštaku da izvrši obračun potraživanja prema uslovima iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije nalogodavca garancije „Banini“ a.d. Delimično je usvojio zahtev tužioca za iznos od 181,65 dinara, sa kamatom, a u preostalom delu je odbio tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da je odluku zasnovao na nalazu i mišljenju veštaka datog u drugostepenom postupku na koji stranke nisu imale primedbe.

Osnovani su revizijski navodi tužioca da je učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom.

Sud je rešenjem od 23.02.2022. godine, otvorio raspravu pred drugostepenim sudom i zakazao ročište za 14.04.2022. godine na koje su pozvani punomoćnici stranaka. Odredio je i vremenski okvir od šest meseci za raspravu pred drugostepenim sudom. Na ročištu od 14.04.2022. godine, odredio je dopunsko veštačenje preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Slobodana Vasića sa zadatkom određenim na ovom ročištu. Naredno ročište je zakazano za 09.06.2022. godine. Ročište od 09.06.2022. godine nije održano, ali je konstatovano da je prisutan veštak Slobodan Vasić, da mu nije uručena kopija zapisnika sa prethodnog ročišta, pa mu je tada uručena. Veštak je drugostepenom sudu dostavio dopunski nalaz 25.08.2022. godine. Nalaz je dostavljen parničnim strankama preko punomoćnika i punomoćnik tužioca ga je primio 02.09.2022. godine. Iz priloženih dokaza proizlazi da je podnesak sa izjašnjenjem, odnosno primedbama na nalaz veštaka predao preporučeno preko pošte 09.09.2022. godine. Prema izveštaju pošte podnesak je primljen u sud 12.09.2022. godine, pre ročišta zakazanog za 15.09.2022. godine. Prema izjavi sudije izvestioca podnesak nije združen spisima, pa je na ročištu od 15.09.2022. godine pročitan samo nalaz sudskog veštaka primljen u sud 25.08.2022. godine, konstatovano je da je tuženi izjavio da nema primedbe na nalaz veštaka, i potom je rasprava i zaključena.

Prema članu 271. ZPP, ako stranka ima primedbe na nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostaviće ih u pisanom obliku u roku koji sud odredi za izjašnjavanje. Prema stavu 3. istog člana sud će na ročištu da raspravi primedbe i pokušaće da usaglasi nalaze i stručna mišljenja veštaka. Ova odredba primenjuje se i u postupku pred drugostepenim sudom koji je zakazao raspravu. Drugostepeni sud je konstatovao da stranke nisu izjavile primedbe na nalaz i mišljenje veštaka uprkos činjenici da je tužilac stavio primedbe na nalaz. Dostavljajući dopunski nalaz veštaka strankama nije odredio rok za davanje primedbi, što znači da tužilac nije neblagovremeno dostavio izjašnjenje, jer je primedbe stavio pre održavanja ročišta pisanim podneskom koji je i primljen u sud pre održavanja ročišta. Stoga eventualni propusti u organizaciji suda da se podnesak blagovremeno združi spisima, ne mogu uticati na pravo stranke da se o njenim primedbama veštak izjasni, pisanim putem ili na samom ročištu pred drugostepenim sudom. Sledi da je učinjena povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 415. istog zakona, odlučeno kao u izreci rešenja, a u ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti navedene nepravilnosti i ponovo odlučiti o žalbi tužioca.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković