Istom presudom okrivljeni AA obavezan je da oštećenom na ime imovinskopravnog zahteva plati ukupni iznos od 9.832.561,62 dinara, a okrivljeni Predrag Subotić iznos od 15.756.281,47 dinara. Od preduzeća Eparhijski centar „Rade Neimar“ d.o.o. Beograd u likvidaciji oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 39.304.998,77 dinara. Okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Izrekom presude pod II, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen je od optužbe okrivljeni AA da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi člana 61. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak

Istom presudom, pod III, na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1) ZKP, odbijena je optužba usled odustanka tužioca od optužbe u toku glavnog pretresa, prema okrivljenom AA da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi člana 33. KZ i prema okrivljenom Predragu Subotički da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 58/25 od 15.04.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe punomoćnika oštećene, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K.br. 3719/10 od 16.09.2024. godine, samo u delu odluke o imovniskopravnom zahtevu, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu člana 285. stav 4. ZKP obavezao okrivljenog AA da oštećenoj, na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 6.467.450,00 dinara, okrivljenog Predraga Subotičkog da oštećenoj, na ime imovinskpravnog zahteva plati iznos od 15.762.281,47 dinara, te preduzeće Eparhijski centar „Rade Neimar“ d.o.o. Beograd, u likvidaciji, da oštećenoj na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 39.304.998,77 dinara, dok je za višak imovinskpravnog zahteva oštećena upućena na parnični postupak. Na osnovu člana 91. i 92. KZ, od okrivljenog AA oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom – novac u iznosu od 3.365.111,62 dinara. Žalba punomoćnika oštećene u preostalom delu, kao i žalbe jvnog tužioca VJT u Beogradu i branilaca okrivljenog odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu podneli su branioci okrivljenih AA, Predraga Subotičkog i BB – advokati Nikole Tomaćevića i Dejana Kovačevića, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti i dopunu Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branioci okrivljenih u podnetom zahtevu i dopuni ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 61. stav 5. KZ, te da se ne radi o produženom krivičnom delu čije je bitno obeležje novčani iznos, već o krivičnom delu iz člana 234. stav 1. KZ. U vezi sa prethodnim, zahtevom i dopunom ističe se i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP koja je prema navodima branilaca učinjena jer se ne radi o produženom krivičnom delu čije je bitno obeležje novčani iznos, pa se samim tim vreme apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja računa zasebno za svaku krivičnopravnu radnju okrivljenih u produženom krivičnom delu, te da je dana 04.03.2016. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja jer je poslednja radnja preduzeta dana 04.03.2010. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti i dopune branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, u izreci pravnosnažne presude je navedeno da su okrivljeni AA, Predrag Subotički i BB, u periodu od 13.05.2004. godine do 04.03.2010. godine, u Beogradu i na teritoriji Kosova i Metohije, svesni svojih dela i njihove zabranjenosti, čije su izvršenje hteli, u stanju uračunljivosti, po prethodnom dogovoru sa sada pok...., okrivljeni AA u svojstvu protosinđela, igumana manastira ... i ovlašćenog lica za zastupanje ..., okrivljeni Predrag Subotički u svojstvu odgovornog lica – vlasnika i direktora PD „Eparhijski centar Rade Neimar“..., a okrivljena BB u svojstvu odgovornog lica – nadzornog organa investitora..., iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćena, a okrivljena BB i nevršenjem svoje dužnosti, u nameri da pribave protivpravnu imovinsku korist PD Eparhijski centar „Rade Neimar“ ..., okr. Predragu Subotički i AA, koju su pribavili u iznosu koji prelazi 1.500.00,00 dinara, a Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Eparhiji raško – prizrenskoj i kosovsko metohijskoj naneli štetu, tako što je sada pokojni..., kao ovlašćeno lice za zastupanje Eparhije, bez znanja i saglasnosti ..., dana 22.08.2003. godine u ime Eparhije... sa direktorom EC „Rade Neimar“ okr. Predragom Subotički zaključio Sporazum na osnovu koga je zaključeno više ugovora o izvođenju građevinskih radova..., aneksa tih ugovora i odluka o angažovanju EC „Rade Neimar“ i bez prethodne saglasnosti nadležnih crvkenih organa blagajniku Eparhije... izdavao naloge da iz blagajne Eparhije isplaćuje novac u gotovom okr. Predragu Subotički i AA ili da putem naloga za prenos novčanih sredstava sa računa Eparhije isplaćuje novac privrednom društvu EC „Rade Neimar“..., te je po ovom osnovu na teret sredstava Srpske pravoslavne crkve Eparhije raško-prizrenske i kosovsko – metohijske isplaćeno ukupno novčanih sredstava u iznosu od 2.136.446,35 evra, u dinarskoj protivrednosti...173.984.113,47 dinara, od kog iznosa EC „Rade Neimar“ nije opravdao utrošak primljenog novaca u ukupnom iznosu od 39.304.998,77 dinara ili ih je pravdao bez privremene i okončane situacije u koje nisu uneti tačni podaci u vezi izvedenih radova, a koje je kao odgovorno lice po ovlašćenju investitora, .... odobravala potpisom BB, iako za radove....nije urađena propisana gradilišna dokumentacija, a vrednost izvedenih radova bila je manja od novčanih sredstava koja su po osnovu njihovog izvođenja bila isplaćivana ili radovi nisu ni izvedeni, dok za novčana sredstava koja su isplaćena u gotovini iz blagajne...okr. Predragu Subotički u iznosu od 15.756.281,47 dinara i okr. AA u iznosu od 6.467.450,00 dinara nema dokaza da su utrošena po osnovu izvođenja radova na osnovu zaključenih pravnih poslova, pa im je u navedenim iznosima pribavljena imovinska korist, dok je PD EC „Rade Neimar“ doo Beograd pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 39.304.998.77 dinara, koja predstavlja razliku vrednosti plaćenih i izvedenih radova, te je Srpskoj pravoslavnoj crkvi – Eparhiji raško prizrenskoj i kosovsko- metohijskoj naneta imovinska šteta u ukupnom iznosu od 61.528.730,24 dinara... a okrivljeni AA je i u periodu od 2004.do 2010. Godine, u manastiru..., u uračunljivom stanju, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, u svojstvu protosinđela i igumana manastira ..., kao odgovorno lice ovlašćeno za zastupanje, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavio protivpravnu imovinsku koristi u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, tako što su manastiru...uplaćena ukupna novčana sredstava u iznosu od 3.422.871,00 dinara, koja su bila opredeljena u iznosu od 100 evra mesečno po monahu, iz blagajne Eparhije podizao novčana sredstava..., od kog iznosa je monaštvu uplaćeno ukupno 600 evra u dinarskoj protivprednosti...od 57.759,38 dinara, a preostali iznos je zadržao za sebe i na taj način pribavio za sebe protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.365.111,62 dinara“

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, a u odnosu na okrivljenog AA i još jednog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi člana 61. KZ. Izrekom pravnosnažne presude je opisano šesnaest krivična dela, za koja su sva tri okrivljena oglašeni krivim, izvršena u vremenskoj povezanosti, koja predstavljaju celinu zbog korišćenja iste situacije, istovetnosti oštećene, istovrsnosti predmeta dela i jedinstvenog umišljaja okrivljenih, a zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima u odnosu na sve okrivljene premašuje kvalifikatornu okolnost iz člana 234. stav 3. KZ (preko 1.500.000,00) dinara. Takođe i još jedno krivično delo za koje je samo okrivljeni AA oglašen krivim izvršeno je u vremenskoj povezanosti u periodu od 2004. do 2010.godine, korišćenjem iste situacije, sa istovetnim oštećenim, istovrsnim predmetom dela i obuhvaćeno je jedinstvenim umišljajem okrivljenog, a zbir iznosa premašuje kvalifikatornu okolnost iz člana 234. stav 3. KZ ( preko 1.500.000,00) dinara, pa su samim tim navodi branilaca okrivljenih da se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 61. stav 5. KZ, te da se ne radi o produženom krivičnom delu čije je bitno obeležje novčani iznos već o krivičnom delu iz člana 234. stav 1. KZ na koji način se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Samim tim kao neosnovani su ocenjeni i navodi branilaca okrivljenih kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, imajući u vidu da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. KZ za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, saglasno članu 103. stav 1. tačka 3) i 104. stav 6) KZ nastupa 04.03.2030. godine, u odnosu na delo izvršeno u periodu od 13.05.2004. godine do 04.03.2010. godine, odnosno 01.01.2030. godine, u odnosu na krivično delo izvršeno u periodu od 2004. godine do 2010. godine.

Zahtevom i dopunom se navodi i da su okrivljeni osuđeni bez dokaza, te da nema ni jednog dokaza da u radnjama okrivljenih ima protivpravnog sticanja imovinske koristi. Takođe branioci ističu i da sud nije cenio verodostojnost niti se uopšte bavio ekonomsko – finansijskom dokumentacijom, kao i da nije rešio sporno pitanje da li je novac koji je primljen na ime izvođenja radova utrošen i isplaćen podizvođačima. Ovakvim navodima branilaca okrivljenih se suštinski osporava činjenično stanje i ocena dokaza data od strane suda.

Dalje, navodima da sud nije izneo jasne i argumentovane razloge da pisani dokazi o isplatama nisu verodostojni se suštinski ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, branioci okrivljenih navode i da Viši sud u Beogradu nije nadležan za gonjenje u ovom predmetu, na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP.

Kako, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenih, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenih u podnetom zahtevu ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva nisu dali ni jedan razlog zbog kojeg smatraju da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, Predraga Subotičkog i BB, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti i dopunom branilaca okrivljenih AA, Predraga Subotičkog i BB - advokata Nikole Tomaćevića i Dejana Kovačevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                             Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković