Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1442/24 od 29.01.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog „CELAB“ d.o.o. Beograd i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi „CELAB“ d.o.o. Beograd, je izjavio reviziju pobijajući drugostepenu odluku u delu u kom je odbijena žalba tuženog „CELAB“ d.o.o. Beograd i potvrđena prvostepena presuda u stavu I i IV izreke zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 - dr.zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi „CELAB“ d.o.o. Beograd, da tužiocu plati iznos od 3.712.634,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine i iznos od 24.018,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine do isplate, po osnovu regresa u visini iznosa koji je tužilac platio svom osiguraniku Privrednom društvu „Trans Lasa“ d.o.o. Beograd, na ime štete za stvari uništene u požaru, koji se dogodio 01.04.2021. godine u objektu u Beogradu – ..., ul. ... br. .., u Hali magacina, čiji je vlasnik ovde tuženi „DIMBI“ d.o.o. Beograd, a zakupac tuženi „CELAB“ d.o.o. Beograd. Iz činjenica utvrđenih u ovoj parnici proizilazi da je uzrok požara neispravna instalacija na električnom uređaju-mrzalica, koja je u vlasništu tuženog „CELAB“ d.o.o. Beograd, pa kako tuženi „CELAB“ d.o.o. Beograd, nije dokazao da je šteta nastala od uzroka koji se nalazio van stvari i kako je visina štete utvrđena sprovedenim ekonomsko finansijskim veštačenjem, to su sudovi obavezali tuženog „CELAB“ d.o.o. Beograd, po osnovu odredbe člana 173. Zakona o obligacionim odnosima.

Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne odluke shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revident ukazuje da sudovi pogrešno zaključuju da je do požara došlo usled upotrebe mašine kao opasne stvari i visinu štete, čime se zapravo pobija utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Naprotiv, sudovi su, kod činjenice da je uzrok požara opasna stvar-neispravna električna instalacija na mrzalici, primenili odredbu člana 173. Zakona o obligacionim odnosima i obavezali tuženog „CELAB“ d.o.o. Beograd, kao vlasnika opasne stvari na isplatu utuženog iznosa. Samo ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o izjavljenoj reviziji odlučivalo kao o posebnoj, niti revidet prilaže suprotne odluke zasnovane na istom činjeničnom stanju. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način odlučivanja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog „CELAB“ d.o.o. Beograd, nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 19.11.2021. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela je 3.736.652,75 dinara, odnosno dinarska protivvrednost po srednjem kursu eura na dan podnošenja tužbe 31.779,50 evra, koji iznos ne prelazi cenzus propisan odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, pa revizija nije dozvoljena.

Stoga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković