.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1821/2024
15.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Ivan Savić iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4950/23 od 14.12.2023. godine, u sednici održanoj 15.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4950/23 od 14.12.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4950/23 od 14.12.2023. godine.
Odbija se zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 521/20 od 24.11.2022. godine stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu razlike između invalidske penzije koju tužilac prima i zarade koju bi ostvario da je radio na svom radnom mestu kao oficir za period od 02.03.2017. godine do 31.07.2021. godine isplati iznos od 1.574.932,92 dinara, odnosn pojedinačne mesečne iznose određene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 244.761,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4950/23 od 14.12.2023. godine stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23- drugi zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete u vidu isplate razlike između invalidske penzije koju tužilac prima i plate koju bi ostvario da je radio kod tužene, odnosno da nije penzionisan usled ranjavanja u ratnoj operaciji. Nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan pošto su na konkretno utvrđeno činjenično stanje primenili relevantne odredbe materijalnog prava, te po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene u smislu člana 404. stav 1. ZPP budući da se u ovoj parnici ne odstupa od sudske prakse i pravnih shvatanja u istoj ili bitnoj sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna. U sudskoj praksi jasno je razgraničena razlika između rente kao buduće štete koja se utvrđuje na dan presuđenja i dosuđuje za ubuduće i naknade štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti za koja je nastupila pre utuženja ( što je konkretan slučaj), te je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke. Ukazivanje u reviziji na nepotpuno i netačno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana člana 403. stav 3. ZPP prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podne 02.03.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 1.574.932,92 dinara, te kako je reč o iznosu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika advokata za sastav odgovora na reviziju tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
