Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3801/21 od 08.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena presuda prvostepenog suda u stavovima drugom i trećem izreke. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. tačka 2, 3. i 5. ZPP. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo uobzir po službenoj dužnosti, te je postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravni sledbenik privrednog društva za proizvodnju, preradu i transport uglja rudarski basen „Kolubra“ DOO Lazarevac, a tuženi AA je brat BB, sa kojim je zajedno bio učesnik u ostavinskom postupku iza njihovog oca pokojnog VV na čijoj je zaostavštini oglašen naslednikom pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu O 224/18 od 17.05.2018. godine.

Pravni prethodnik tužioca podneo je 28.10.2009. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika „Granit“ SATR vlasnika BB, po kojem je doneto rešenje o izvršenju Privrednog suda u Beogradu Iv 32719/09 od 30.10.2009. godine kojim je obavezan izvršni dužnik da izvršnom poveriocu isplati iznos od 2.844.840,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene novčane iznose od dospelosti do isplate i utvrđene troškove poverioca u iznosu od 83.048,00 dinara. Pozivanje na ovo nenaplaćeno potraživanje nije uticalo na namirenje BB kao izvršnog poverioca koji je naplatio od pravnog prethodnika tužioca potraživanje na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti po sporazumu o određivanju naknade koji je glasio na 16.733.898,30 dinara, u razlici koja nije bila isplaćena i predmet je bila prinudne naplate po pravnosnažnom rešenju o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Lazarevcu I I.506/2011 od 26.03.2011.godine.

Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Privrednog suda u Beogradu P 9101/13 od 08.05.2015. godine, ispravljene rešenjem od 29.07.2015. godine kojom su obavezani BB da sa GG i Ortačkim društvom „BB i drugi“ iz ... solidarno tužiocu isplati dug u iznosu od 7.692.107,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po pojedinačno određenim iznosima od dospelosti do isplate i troškove parničnog postupka od 403.128,00 dinara, tužilac je protiv dužnika BB podneo predlog za izvršenje, po kojem je Privredni sud u Beogradu doneo rešenje o izvršenju II 1390/18 od 08.08.2018. godine da se izvršenje određuje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika BB, uz utvrđene troškove izvršnog poverioca u iznosu od 130.000,00 dinara.

Oba ovde navedena rešenja o izvršenju glase na izvršnog dužnika BB. Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P 476/16 od 13.09.2017. godine, koja je postala izvršna 29.03.2018. godine, BB je obavezan da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 968.534,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.09.2017. godine i da tužiocu isplati na ime troškova postupka 77.970,00 dinara.

Ova potraživanja nisu namirena. BB nije upisan kao vlasnik nepokretnosti u katastru nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije.U postupku raspravljanja zaostavštine iza pokojnog VV njegovi zakonski naslednici sinovi AA, ovde tuženi i BB su neposredno na ročištu 17.05.2018. godine uz odgovarajuće upozorenje dali nasledničke izjave, BB negativnu naslednu izjavu da se odriče prava nasleđa koje mu po zakonu pripada, a AA pozitivnu naslednu izjavu da se nasleđa prihvata, pa je nepobijanim ostavinskim rešenjem oglašen za jedinog naslednika celokupne zaostavštine koju pored pobrojanih nepokretnosti, neisplaćene penzije i traktorske prikolice, čini imovinsko pravo na novčanu naknadu o kojoj se postupak vodi po predlogu ostavioca protiv JP EPS - Ogranak Kolubara pred Osnovnim sudom u Ubu u predmetu R1 73/15. Naime, rešenjem nadležnog organa od 02.03.2015. godine za potrebe pravnog prethodnika tužioca eksproprisana je kat. parc. .. KO ..., suvlasništvo VV sa udelom ½ i „Vigram-komerc“ DOO Beograd sa udelom ½. O određivanju naknade za usev rena na toj parceli vodi se vanparnični postupak kod Osnovnog suda u Ubu pod R1 73/15, u koji je posle smrti VV na mesto predlagača stupio oglašeni naslednik AA, ovde tuženi.

Po nalaženju prvostepenog suda, naslednička izjava BB o odricanju od prava na nasleđe data je u cilju osujećenja poverioca u mogućnosti naplate tužiočevog dospelog potraživanja. Uz ocenu o ispunjenosti uslova propisanih u članu 280. i 281. Zakona o obligacionim odnosima za pobijanje dužnikove pravne radnje - date izjave o odricanju prava na nasleđe, prvostepenom presudom je tužbeni zahtev usvojen. Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda. U datoj oceni o neosnovanosti žalbe drugostepeni sud je naveo da je naslednička izjava BB koristila tuženom koji je oglašen za naslednika na celokupnoj utvrđenoj zaostavštini iza njihovog pokojnog oca VV, umesto na ½ koliko bi mu po zakonu pripadalo i da shodno tome, kao i iskazu BB da je želeo da u ostavinskom postupku imovina pređe na njegovog brata, i da ima mesta primeni člana člana 281. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, uz ispunjene ostale uslove pobijanja propisane odredbama stava 2. i 3. tog člana.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija tuženog nije osnovana u osporavanju pravilnosti i zakonitosti pobijane presude.

U ovom slučaju se radi o paulijanskoj tužbi koja poverioca ovlašćuje da u svrhu naplate svog potraživanja može, pod određenim uslovima, pobijati imovinska raspolaganja i izvesne druge postupke svog insolventnog dužnika.

U članu 280. Zakona o obligacionim odnosima se govori o opštim pretpostavkama pobijanja (insolventnost dužnika, dužnikova pravna radnja, oštećenje poverioca tom pravnom radnjom kao i da se pobijanjem te pravne radnje omogućava namirenje poverioca). Na pobijanje je ovlašćen odnosno aktivno legitimisan onaj poverilac koji ima izvršno potraživanje i čije izvršenje na dužnikovoj imovini nije dovelo do njegovog potpunog namirenja ili je verovatno da do toga neće dovesti. Dokaz da je dužnik insolventan je svakako neuspeh namirenja po donetim rešenjima o izvršenju, ali i druge okolnosti iz kojih se izvodi verovatnoća nemogućnosti namirenja u trenutku podizanja zahteva za pobijanje. U članu 281. ZOO propisane su posebne pretpostavke pobijanja. Stav 3. ovog člana sadrži uslove pod kojima se može podizati kvazi-paulijanska tužba (tužba kojom se pobijaju besplatna raspolaganja insolventnog dužnika, koja se odlikuje pre svega time što poverilac nije dužan dokazivati ni pozitivno znanje ni skrivljeno neznanje i to kako kod dužnika tako ni kod korisnika besteretnog raspolaganja jer se opravdano smatra da je dužnik znao da besplatnim raspolaganjem nanosi štetu poveriocu te da je to trećem licu kao korisniku bilo poznato ili moglo biti poznato.

Primenjeno na konkretni slučaj, odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem u korist brata naslednom pripadnošću u ½ dela na imovini i imovinskim pravima obuhvaćenim rešenjem o nasleđivanju. Takvim se karakteriše i pravo na novčanu naknadu za usev na eksproprisanoj kat. parc. .. KO ... koja predstavlja predmet određivanja naknade u vanprničnom postupku.

Predmet ovog spora nije utvrđenje ništavosti nasledne izjave, već pobijanje dejstva nasledne izjave samo u odnosu na tužioca kao poverioca u smislu člana 284. ZOO, sledom čega su irelevantni navodi revizije koji se odnose na sadržinu okončanog ostavinskog postupka i osporavanje zaključka da je neprihvatanje nasledstva od strane BB učinjeno na štetu tužioca kao poverioca, u situaciji kada dužnik nema imovine iz koje bi se poverilac namirio, nema upisanih nepokretnosti na svoje ime a njegova SATR „Granit“ iz APR je brisana u 2012. godini. Odgovornost vlasnika privrednog društva, kao i solidarna odgovornost ortaka za obaveze ortačkog društva, propisana Zakonom o privrednim društvima, respektovana je kod donošenja rešenja o izvršenju Privrednog suda u Beogradu IV. 32719/09 od 30.10.2009. godine i rešenja II 1390/18 od 08.08.2018. godine koja su doneta u odnosu na BB kao izvršnog dužnika, a pravnosnažnom i izvršnom presudom P 476/16 od 13.09.2017. godine je odlučeno o njegovoj odgovornosti za štetu prema tužiocu, koju je obavezan da naknadi.

Na pravilnost primene materijalnog prava u ovoj pravnoj stvari uticaja ne mogu imati ni ostali navodi revizije kojima se ističe da nisu ispunjeni zakonski uslovi za pobijanje dužnikove pravne radnje. Insolventnost izvršnog družnika proizilazi iz toga što postupci izvršenja nisu rezultirali namirenjem potraživanja, a dokaza nema da dužnik ima imovine iz koje se poverilac ovde tužilac može naplatiti. Po odredbi stava 2. člana 283. ZOO, kao pasivno legitimisana stranka u sporu o pobijanju javlja se lice u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, sledom čega revizija nije osnovana u navodima da se u pogledu pasivne legitimacije primenjuju odredbe zakona koje se odnose na nužno suparničarstvo.

Navodi revizije koji se posredno ili neposredno odnose na utvrđeno činjenično stanje, nisu posebno razmatrani, jer prema imperativnoj odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog, a ponovljeni žalbeni navodi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, za koje je taj sud dao jasne i pravilne razloge koje revizijski sud prihvata, nije potrebno posebno obrazlagati jer se time ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava (član 414. stav 2. ZPP).

Prema ishodu spora, tužiocu pripada pravo na naknadu troškova postupka, o čemu je pravilno odlučeno primenom člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković