Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime manje isplaćene penzije tužiocu za period od jula 2007. godine do oktobra 2014. godine, usled nezakonitog rada organa tužene, zbog čega je tužilac u spornom periodu primao umanjenu platu, što je imalo za posledicu da penzija bude obračunata i isplaćena tužiocu u nižem iznosu. Pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca doneta je primenom odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i 164. Zakona o radu na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja. Tužena u reviziji ne ukazuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o njenoj posebnoj reviziji. Pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje je razlog za posebnu reviziju samo ako je opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenja standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je cenio dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 04.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 751.997,86 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Trošak sastava odgovora na reviziju nije priznat tužiocu, budući da se ne radi o trošku potrebnom za vođenje postupka u smislu odredbe člana 154. stav 2. ZPP.

Iz tog razloga, odlučeno je kao u stavu trećem izreke na osnovu odredbe člana 165. stav 2. ZPP

Predsednik veća- sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković