Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Marija Bećagul iz ..., protiv tuženog „Uniqa“ neživotno osiguranje a.d.o., čiji je punomoćnik advokat Nemanja Aleksić iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 6946/2020 od 29.03.2023. godine, u sednici održanoj 26.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 6946/2020 od 29.03.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 6946/2020 od 29.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6413/2020 od 06.07.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati 6.000,00 dinara na ime sastava prigovora sa zakonskom zateznom kamatom od 19.12.2019. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 6946/2020 od 29.03.2023. godine stavom prvim izreke usvojena je žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete za sastav prigovora isplati 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.12.2019. godine do isplate i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 15.800,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20).

Prema članu 404. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova ( „ Službeni glasnik“ RS, br. 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov naknada materijalne štete i ocenjeno da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 13.05.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 6.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Preinačenje prvostepene odluke nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je u posebnoj glavi zakona o parničnom postupku koja reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković