.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 589/2024
19.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene „Škole mode i lepote“, iz Niša, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2023 od 28.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 19.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2023 od 28.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2023 od 28.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 213/2022 od 10.07.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena je obavezana da tužilji na ime razlike od isplaćene i pripadajuće plate, uvećane po osnovu minulog rada, za period od 01.01.2019. godine do 31.01.2022. godine, isplati ukupan iznos od 4.988,49 dinara sa sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno navedene mesečne iznose od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sa sadržinom bliže navedenom u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada, za period od 01.01.2019. godine do 31.01.2022. godine, isplati ukupan iznos od 93.653,60 dinara, i to pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.01.2019. godine do 31.01.2022. godine, isplati ukupan iznos od 111.918,83 dinara, i to pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da na utvrđene iznose iz stava prvog izreke, za period od 01.01.2019. godine do 31.01.2022. godine, u ime i za račun tužilje, izvrši obračun i uplatu svih vrsta doprinosa; za penzijsko i invalidsko osiguranje - RF za PIO, doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje - RF za zdravstveno osiguranje, doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao i na ime poreza na dohodak građana, na ime tužilje, MF Poreskoj upravi, dok je odbijen kao neosnovan zahtev da se tužena obaveže da na tražene iznose naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.01.2019. godine do 31.01.2022. godine,u ime i za račun tužilje izvrši obračun i uplatu svih vrsta doprinosa i poreza na dohodak građana. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2023 od 28.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke, u odbijajućem delu stava četvrtog izreke i u stavu petom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu radi isplate neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da tužbeni zahtev nije osnovan. Pobijana odluka je u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine (da zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog). Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su i sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, o postojanju prava tužilje na isplatu traženih naknada i nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19), koji kao lex specialis isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 01.02.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 210.561,00 dinara, a vrednost pobijanog dela je 205.572,43 dinara.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa iz navedenog razloga revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
