Dopunskom presudom Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P 32/21 od 28.10.2022. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da ukloni veš mašinu i bojler iz zajedničkih prostorija podrumskog prostora i istog stepenišnog kraka koji vodi iz podruma ka prizemlju, da omogući tužilji pristup vodovodnoj šahti uklanjanjem gips-kartonskih ploča koje su utvrđene između garaže i kotlarnice 1.prema hodniku i kotlarnici 2. i ponovo ugradi vrata koja su se tu nalazila; ukloni cevi za centralno grejanje koje vodi iz garaže vlasništvo tužilje a koje je tuženi montirao bez znanja tužilje i vrati vodovodnu instalaciju u stanje u kojem se nalazila pre ugradnje cevi za etažno grejanje.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 799/23 od 14.03.2023. godine stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke i dopunska presuda. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava prvog i trećeg izreke, tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...,10/23), jer se revizijom ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nisu zakonski razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Tužilja uz reviziju nije pružila dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Osim toga, troškovi postupka, predstavljaju sporedno potraživanje o kojem sud odlučuje zavisno od procesne situacije svakog konkretnog slučaja.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Tužba radi činidbe podneta je 25.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija u delu u kom je izjavljena protiv odluke o glavnom zahtevu nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP. Revizija nije dozvoljena ni u delu u kom je izjavljena protiv drugostepenog rešenja o troškovima postupka, jer troškovi postupka ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno traženje.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković