Presudom Višeg suda u Vranju Gž 312/24 od 26.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog, a presuda Osnovnog suda u Vranju P 2232/22 od 13.12.2023. godine, u stavu prvom i drugom izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene do pripadajuće naknade za eksproprisano gradsko građevinsko zemljište – kat. parcelu broj .. upisanu u ln br. .. KO ... isplati iznos od 3.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.12.2023. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, dok je tužbeni zahtev tužioca za veći iznos od priznatog iznosa od 3.000,00 dinara, pa do traženog iznosa od 6.000,00 dinara, ili za iznos od 3.000,00 dinara, kao i za kamatu na taj iznos, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno prema tuženom da je Sporazum o naknadi za eksproprijaciju zaključen pred Sekretarijatom za imovinskopravne poslove Gradske uprave grada Vranja pod brojem 465-125/09-07 od 06.01.2010. godine između tužioca i tuženog ništav, jer je suprotan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene do pripadajuće naknade za eksproprisano gradsko građevinsko zemljište – kp.br. .., kp.br. .. i kp.br. .., sve upisane u ln vr. .. za KO ..., isplati iznos od 16.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.12.2023. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od 8 dana od prijema otpravka presude, dok je tužbeni zahtev tužioca za veći iznos od priznatog iznosa od 16.550,00 dinara, pa do traženog iznosa od 33.100,00 dinara, ili za iznos od 16.550,00 dinara, kao i za kamatu na taj iznos, odbijen kao neosnovan. Stavom petim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 249.764,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka pa do konačne isplate, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RSˮ br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđivanja ništavosti sporazuma i isplate razlike naknade podneta je 24.05.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 39.100,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez uticaja je to što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, jer u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković