Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4754/2025
10.09.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Vesne Mastilović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“ Odžaci, koga zastupa punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi naknade štete u potrošačkom sporu, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1248/24 od 20.12.2024. godine, u sednici održanoj 10.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1248/24 od 20.12.2024. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1248/24 od 20.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2895/21 od 15.07.2024. godine, odbijeni su tužbeni zahtevi kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im isplati iznose od po 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2018. godine do isplate, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, te su obavezani tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 58.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1248/24 od 20.12.2024. godine, odbijena je žalba tužilaca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – dr.zakon, u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužicima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od juna do decembra 2020. godine. Pobijanom pravnosnažnom odlukom odbijeni su tužbeni zahtevi s obzirom na to da je u spornom periodu postojao pravni osnov po kome je tuženi vršio naplatu predmetne naknade, sadržan u članu 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list Opštine Odžaci“ br. 16/12...8/16), koja odredba nije proglašena neustavnom ili nezakonitom, a prestala je da važi 09.12.2020. godine stupanjem na snagu Odluke o snabdevanju vodom za piće od 01.12.2020. godine („Službeni list Opštine Odžaci“ br. 25/20).

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilaca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a pobijana drugostepena odluka zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužioci su podneli pojedinačne tužbe radi isplate 06.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora za svakog tužioca je 4.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima parnice u sporu male vrednosti.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se kod ovog potrošačkog spora u pogledu dozvoljenosti revizije na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZPP ima primeniti odredba člana 479. stav 6. ZPP kao u sporovima male vrednosti, kojom je propisano da protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilaca nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.