Na osnovu člana 258. ZKP, oštećeni su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja sudskog paušala i troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.942/24 od 02.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Vilmoša Dimovića, a presuda Osnovnog suda u Kikindi K br.35/24 od 12.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva podneo je branilac okrivljenog Vilmoša Dimovića – advokat Viktor Juhas Đurić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje, pred drugim sudijom drugostepenog suda.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, kao i dopuna zahteva.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz, branilac pre svega označava zapisnik o veštačenju MUP- a RS – NCKF Novi Sad od 07.12.2020. godine i stim u vezi ističe da ni sud, a ni javni tužilac nisu naredili ovo veštačenje, a što prema stavu branioca nadalje znači da major policije Zoran Čuturilo i poručnik policije Biljana Ilić nisu „sudski veštaci“, niti je presuda mogla biti zasnovana na iskazu veštaka Biljane Ilić sa glavnih pretresa od 13.06.2023. godine do 12.11.2024. godine. Nadalje, branilac u podnetom zahtevu ističe i da su navedeni veštaci morali biti izuzeti na osnovu člana 37. stav 2. ZKP u vezi člana 42. stav 1. ZKP, jer postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njihovu nepristrasnost, obzirom da se radi o licima koji su u odnosu hijararhiske podređnosti u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Izložene navode zahteva za zašittu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 114. stav 4. ZKP predviđeno je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja naročito ako su složenija, po pravilu, će se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja.

Shodno iznetom, ne postoji zakonska obaveza poveravanja veštačenja najpre veštacima sa spiska stalnih sudskih veštaka, već se veštačenje može obaviti i u okviru državnog organa ili ustanove, a jedini uslov je da je taj organ stručan za tu vrstu veštačenja. Imajući u vidu navedeno, kao i da se odredba člana 114. stav 3. ZKP, (na koju povredu u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje, ali je ne numeriše), odnosi na situaciju poveravanja veštačenja fizičkom licu, a ne državnom organu, odnosno ustanovi, što je ovde slučaj, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da je u konkretnom slučaju izostala primena napred navedenog člana ZKP.

Takođe odredbom člana 10. stav 1. Zakona o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS“ broj 44 od 30.06.2010. godine), predviđeno je da pored fizičkih i pravnih lica veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i slično), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni.

Imajući u vidu citirane odredbe, te činjenicu da su Zoran Čuturilo i Biljana Ilić radnici Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku Novi Sad, koji su u smislu člana 114. stav 4. obavili veštačenje i dostavili pisani nalaz i mišljenje, u konkretnom slučaju postupali upravo kao veštaci koji su ovlašćeni od strane ustanove - Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, shodno Zakonu o sudskim veštacima, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 483. stav 2. tačka 1. ZKP.

Navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i ističe da su Zoran Čuturilo i Biljana Ilić morali biti izuzeti na osnovu člana 37. stav 2. ZKP, jer postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njihovu nepristrasnost, Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljene, obzirom da shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 37. stav 2. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe i da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Prema navodima zahteva, nižestepeni sudovi su učinili navedenu povredu zakona i prekoračili optužbu na taj način što „tvrde da je okrivljeni Vilmoš Dimović obio kuću AA odvijačem koji su veštačili Zoran Čuturilo i Biljana Ilić, iako on nije ni bio optužen da je obio kuću AA.

Naime, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog Vilmoša Dimovića i na ista krivična dela – dva krivična dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) ZKP, izvršena na štetu oštećenih BB i VV, pri čemu postoji istovetnost činjeničnog opisa obe radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta – optužnog predloga.

Stoga, po oceni ovoga suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni objektivni, a ni subjektivni identitet optužbe i presude, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu. Stoga je zahtev i u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

U preostalom delu, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Međutim, branilac u podnetom zahtevu ne navodi nijedan razlog za izuzeće iz člana 37. stav 1. tačka 1 – 4. ZKP za obavezno izuzeće sudije od sudijske dužnosti u određenom predmetu, već ukazuje na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP (koja propisuje da sudija ili sudija porotnik „može“ biti izuzet u konkretnom slučaju ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost), isticanjem da je na glavnom pretresu održanom dana 13.06.2023. godine sudija Sarić Radin veštaku Biljani Ilić postavila nedozvoljeno pitanje, zbog čega je morala biti izuzeta zbog pristrasnosti, kao i da je sudija Snježana Leković, koja je postupajući u drugom stepenu odbila žalbu izjavljenu protiv prvostepene presude takođe morala biti izuzeta zbog okolnosti koje izazivaju sumnju u njenu nepristrasnost.

Kako povreda odredbe člana 37. stav 2. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja povredu zakona zbog koje okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek preko branioca zbog povrede zakona, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Vrhovni sud je dopunu zahteva odbacio kao nedozvoljenu, jer branilac u dopuni polemiše sa razlozima nižestepenih sudova datim u obrazloženju pobijanih presuda u odnosu na veštačenje alata – odvijača koji je od okrivljenog oduzet, uz sopstveni zaključak da nije jasno iz kojih dokaza je utvrđeno da je okrivljeni tim odvijačem obio kuću oštećenog AA, kojim navodima se ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP. U dopuni se kao razlog podnošenja navodi i povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, međutim s tim u vezi se ističe da su nižestepeni sudovi prekoračili optužbu na taj način što je navedeno u obrazloženju da je bilo više saučesnika u izvršenju dela, koji nisu otkriveni, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako zbog navedenih povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud dopunu zahteva branioca okrivljenog odbacio u celini.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtev i dopuna zahteva odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković