Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 104/25 od 16.07.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Smederevu Kto 605/24 od 02.04.2025. godine i branilaca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Smederevu K 596/24 od 11.02.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Pušica, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog krivičnih dela koja su predmet optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodeći u odnosu na krivično delo iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, da isto ne predstavlja krivično delo, jer je izostalo bitno obeležje ovog krivičnog dela - kvalifikovana (stvarna i ozbiljna) pretnja usmerena na život i telo oštećenog, već postoji radnja dovođenja u opasnost ili radnja ugrožavanja bezbednosti javnog saobraćaja. Prema navodima branioca, u radnjama okrivljenog ne stiču se ni elementi krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, niti bilo kog drugog krivičnog dela, iz razloga što predmetna isprava u konkretnom slučaju ne predstavlja zakonom propisan objekat radnje izvršenja, jer je reč o stranoj ispravi – vozačkoj dozvoli koja nije upotrebljena u domaćem pravnom saobraćaju, već je istu okrivljeni držao u džepu, bez namere da je upotrebi u pravnom saobraćaju Republike Srbije.

Izneti navodi branioca se, po oceni Vrhovnog suda, ocenjuju kao neosnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili nabavi radi upotrebe, dok odredba stava 2. istog člana propisuje kažnjavanje kada je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, sadržanom u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, i to kako objektivna obeležja koja se odnose na samu radnju izvršenja koja se sastoji u tome što je okrivljeni AA, u vreme označeno u izreci, od poznatog lica, za iznos od 1.000,00 eura, nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu - vozačku dozvolu Republike Austrije, na lažnom obrascu, koja glasi na ime AA, tako i ona koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, a odnose se na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da radnje okrivljenog ispunjavaju sva obeležja predmetnog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani. Naime, za postojanje ovog krivičnog dela dovoljno je da učinilac pribavi lažnu javnu ispravu u nameri da je upotrebi kao pravu, dok faktička upotreba nije zakonski uslov. Stoga okolnost da je okrivljeni predmetnu vozačku dozvolu držao u džepu i nije je koristio u pravnom saobraćaju Republike Srbije, nema pravni značaj. Suprotno navodima branioca, vozačka dozvola predstavlja zakonom propisan objekat radnje izvršenja, budući da se radi o javnoj ispravi koja po svojoj prirodi služi dokazivanju određenog prava – prava na upravljanje motornim vozilom, a samim pribavljanjem takve isprave ostvarena su obeležja krivičnog dela, jer se iz njene namene nesumnjivo zaključuje da je postojala namera da bude upotrebljena kao prava.

Nadalje, odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano kažnjavanje onog ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. istog člana propisano kažnjavanje onog ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.

Imajući u vidu da je u činjeničnom opisu krivičnog dela, u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni AA „...dana 14.10.2024.godine.....na reci Dunav, ugrozio sigurnost policijskog službenika, pretnjom da će napasti na život i telo tog lica, tako što je u stanju uračunljivosti, svestan svog dela, čije je izvršenje hteo, svojim metalnim čamcem dužine oko 6 metara, snabdevenim pentom snage 60 konjskih snaga....naleteo na čamac u kome se nalazio načelnik odeljenja policije PU Smederevo, oštećeni BB i kada je stigao na udaljenost oko 1 metar, iznenada ga okrenuo, praveći tako talase visine oko 1 metar, pa kada je oštećeni BB svoj čamac odvezao do NIS – ovih instalacija ....okrivljeni ponovo naleće na čamac u kome se nalazio oštećeni i na razdaljini od oko 2 metra od čamca, naglo zaokreće, usled čega je stvorio talase visine oko 70 cm, a koje radnje su dovele oštećenog u opasnost od potapanja, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno“, to po oceni Vrhovnog suda iz opisanih radnji okrivljenog, jasno i nedvosmisleno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je pravnosnažno oglašen krivim.

Naime, okrivljeni je u konkretnom slučaju, upravljajući motornim čamcem znatne dužine i snage, svestan da svojom vožnjom može izazvati ozbiljnu opasnost, namerno usmerio čamac ka oštećenom policijskom službeniku. Time je u objektivnom smislu, stvorio situaciju realne i neposredne opasnosti po život i telo oštećenog, jer je naglim manevrisanjem i talasima visine 70 cm do 1 m, neposredno ugrozio bezbednost i život oštećenog. Takvo postupanje ne može se posmarati kao obično neprimereno ponašanje, već predstavlja kvalifikovanu pretnju, budući da se radilo o stvarnoj i ozbiljnoj pretnji po život i telo oštećenog, kojom je ostvarena posledica navedenog krivičnog dela, a koja se ogleda u ugrožavanju sigurnosti oštećenog odnosno njegovom dovođenju u neposrednu opasnost od potapanja. Pored objektivnih, ostvarena su i subjektivana obeležja predmetnog krivičnog dela jer je okrivljeni bio uračunljiv, svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje, jer je postupao sa jasnom namerom da preduzetim radnjama zatraši i ugrozi oštećenog, iako je znao da je takvo postupanje zabranjeno. Takva namera ne proizilazi samo iz samog načina upravljanja čamcem, već i iz činjenice da je okrivljeni radnju ponavljao, što potvrđuje postojanje volje da se ugrozi sigurnost i izazove strah kod oštećenog.

Kako radnje opisane u izreci pravnosnažne presude, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, to su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane suda i iznosi sopstvenu analizu i ocenu istih, kao i sopstveno viđenje činjenica koje proizilaze iz tih dokaza, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda, osporavajući na taj način činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom, što predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu polemiše i sa razlozima pravnosnažne presude, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali istu obrazlaže isticanjem da sud, prilikom izricanja mere bezbednosti oduzimanja predmeta – čamca sa pripadajućom opremom, prema okrivljenom, nije uzeo u obzir da se radi o predmetu koji okrivljeni koristi za egzistenciju, čime, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 2. ZKP. Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 440. i 441. stav 2. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, koji po svojoj sadržini predstavljaju povrede navedenih članova, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković