Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ane Jokić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 2K 694/23 od 03.04.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž1 133/25 od 04.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ane Jokić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 2K 694/23 od 03.04.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž1 133/25 od 04.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu 2K 694/23 od 03.04.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koja mu je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca, te mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, uz poseban uslov da u roku od 6 meseci od pravnosnažnosti presude isplati dospele a neisplaćene doprinose za izdržavnje za kritični period i to za oštećenu BB u periodu od aprila 2019. godine do juna 2019. godine iznos od 31.957,21 dinar, a za oštećenu VV u periodu od aprila 2019. godine do juna 2022. godine iznos od 316.098,50 dinara, a što ukupno čini iznos od 348.055,71 dinar i to zakonskom zastupniku oštećenih, majci GG, pod pretnjom opoziva uslovne osude. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž1 133/25 od 04.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Šapcu 2K 694/23 od 03.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Ana Jokić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Šapcu, ali pred potpuno izmenjenim većem ili iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti opredeljuje povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da tokom prvostepenog postupka nije utvrđivano da li je okrivljeni prilikom preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela imao umišljaj da svojoj deci ne plati doprinos za izdržavanje, da je tačno da je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni za sporni period platio doprinose za izdržavnje, ali da je novac davao deci, a ne zakonskom zastupniku i to iz više razloga koje je okrivljeni sam naveo u svojoj odbrani, da je oštećena BB u svom iskazu datom pred OJT u Šapcu navela da joj otac uredno plaća doprinos za izdržavanje, kao i da je davao mimo toga novac kada god bi tražila od njega, da je oštećena VV u periodu koji je u pobijanim odlukama naveden već bila punoletna, te nije ni postojao zakonski osnov da novac isplaćuje majci, jer u skladu sa odredbama Porodičnog zakona svojstvo zakonskog zastupnika prestaje kada dete navrši 18 godina života, odnosno kada postane punoletno.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za postojanje umišljaja okrivljenog, iznoseći sopstvenu ocenu dokaza – odbrane okrivljenog, iskaza ispitanih svedoka, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenčino stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP. Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim i tu povredu zakona branilac obrazlaže navodima kojima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, osporavajući činjenice vezane za posebni uslov na koji je okrivljeni obavezan odnosno na činjenicu da dospele obaveze, a neisplaćene, na ime doprinosa za izdržavanje uplaćuje majci oštećenih – GG, obzirom da su BB i VV postale punoletne i da od momenta njihovog punoletstva novac može biti samo njima isplaćen. 

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, koju i detaljnije obrazlaže pod brojem II zahteva.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 16. stav 5. ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ane Jokić, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ističe da je pobijanim presudama učinjena i povreda člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda jer je okrivljenom uskraćeno pravo na pravično suđenje.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković