Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužioca i utvrđena ništavost sporazum o naknadi za ekspropisano poljoprivredno zemljište koje su stranke zaključile 27.12.2011. godine i obavezan tuženi da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, imajući u vidu status eksproprisanog zemljišta. Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o ništavosti sporazuma i potraživanju razlike novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost, nastale kao posledica ništavosti zaključenog sporazuma, u skladu je sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno u vezi načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti, pa kako su u sprovednom postupku nižestepeni sudovi tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja određivanja visine naknade za eksproprisanu nepokretnost izraženog kroz odluke Vrhovnog suda, to i sa tih razloga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Osim toga, naknada je utvrđena po tržišnoj ceni gradskog građevinskog zemljišta, čiji je status u vreme eksproprijacije pravilno utvrđen, s obzirom na doneti generalni urbanistički plan Grada Vranja. Sa napred navedenih razloga, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 990.548,74 dinara.

S obzirom da navedena vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković