Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA (ranije AA1) - advokat Dušan Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane odluke ili samo drugostepenu, usvoji molbu i izvrši brisanje osude po presudi Opštinskog suda u Požarevcu K.524/96 od 30.12.1996. godine, pravnosnažna dana 30.12.1996. godine i presudi Opštinskog suda u Požarevcu K.536/98 od 14.12.1998. godine, pravnosnažna dana 26.10.1999. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pogrešno primenili odredbe članova 99. i 100. KZ koje se odnose na sudsku rehabilitaciju, obzirom da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonski uslovi za sudsku rehabilitaciju i brisanje svih osuda okrivljenom koji je više puta osuđivan, te da okrivljeni nije izvršio ni jedno krivično delo nakon pravnosnažnosti presude K.536/98.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 100. KZ je propisano da licu koje je više puta osuđivano sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz članova 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivičnog dela za koje je osuđeno. Pri oceni da li će u ovakvom slučaju dati rehabilitaciju sud će uzeti u obzir okolnosti iz člana 99. stav 2. ovog zakonika.

Članom 99. stav 2. KZ je propisano da će sud dati rehabilitaciju ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogućnostima, naknadilo štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pri čemu je sud dužan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od značaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i značaj dela.

Članom 98. stav 1. KZ je propisano da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim.

Odredbom člana 98. stav 2. tačka 5) KZ je propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da pri odlučivanju da li će licu koje je više puta osuđivano dati rehabilitaciju (što je ovde slučaj), sud najpre ispituje ispunjenost uslova iz člana 98. KZ (zakonska rehabilitacija), odnosno iz člana 99. KZ (sudska rehabilitacija), a sve u zavisnosti od vrste i visine krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena i to ispituje ispunjenost ovih uslova u pogledu svakog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama, pa tek po ispunjenju ovih uslova koji su imperativnog karaktera i bez čije ispunjenosti u svakom konkretnom slučaju nema ni davanja rehabilitacije okrivljenom, sud uzima u obzir okolnosti iz člana 99. stav 2. KZ.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA (ranije AA1), krivično delo teška krađa u produženom trajanju iz člana 166. stav 1. tačka 1) KZ RS, za koje je oglašen krivim presudom Opštinskog suda u Požarevcu K.536/98 od 14.12.1998. godine, izvršio u periodu od 13.08.1998. godine do 07.09.1998. godine, dakle pre proteka zakonskog roka od 10 godina od izdržane jedinstvene kazne zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca po ranijoj osudi po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Požarevcu K.524/96 od 30.12.1996. godine, koja je preinačena presudom Okružnog suda u Požarevcu Kž.157/97 od 12.09.1997. godine, a koju kaznu zatvora je okrivljeni izdržao u periodu od 31.07.1996. godine do 28.12.1997. godine, to je jasno i očigledno da u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 98. stav 2. tačak 5) KZ, nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje rehabilitacije okrivljenom i brisanje osude, po prvoj presudi Opštinskog suda u Požarevcu K.524/96 od 30.12.1996. godine, koja je preinačena presudom Okružnog suda u Požarevcu Kž.157/97 od 12.09.1997. godine. Neispunjenost uslova propisanih navedenom odredbom u odnosu na prvu presudu uzrokovalo je i da ne bude ispunjen prvi materijalni uslov za rehabilitaciju iz člana 98. stav 1. KZ, a to je da se osuđeni ne može smatrati neosuđivanim u odnosu na prvu, a zatim i za sledeću presudu Osnovnog suda u Požarevcu K.536/98 od 14.12.1998. godine.

Sa iznetih razloga su od strane ovoga suda, suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da prvostepeni sud nije postupio po nalozima drugostepenog suda, na koji način se ukazuje na povredu člana 462. ZKP, kao i da sud nije dao dovoljne razloge zbog čega odbija sudsku rehabilitaciju na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA (ranije AA1) - advokata Dušana Đorđevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković