Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 4074/21 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 347/14 od 12.05.2021. godine u stavu prvom, drugom, četvrtom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Radio je na poslovima šefa smene Službe ... . Rešenjem tuženog od 29.01.2014. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 27.03.2003. godine, sa pripadajućim aneksima, zbog povrede radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline. Ovim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret da je 03.01.2014. godine, zajedno sa još sedmoro zaposlenih u Službi ..., bez obzira na obaveštenje dobijeno od radnika službe obezbeđenja i sekretara da generalni direktor nije u mogućnosti da primi zaposlene, kao i činjenicu da nisu imali zakazan sastanak sa generalnim direktorom, bez poziva ušao u kabinet generalnog direktora, te prekinuo sastanak rukovodstva poslodavca, kojem su prisustvovali generalni direktor, izvršni direktor i BB, kojom prilikom je neovlašćeno snimao razgovor generalnog direktora sa zaposlenima, a da prisutne nije obavestio da će razgovor biti sniman, niti je generalni direktor pristao da razgovor bude snimljen, na koji način je tužilac postupio suprotno članu 97. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog od 14.06.2013. godine, kojim je propisano da postoji nepoštovanje radne discipline i ponašanja od strane zaposlenog ukoliko zaposleni ometa ili onemogućava druge zaposlene da izvršavaju svoje obaveze, kao i članu 16. stav 1. tačke 2. i 4. Ugovora o radu i učinio skrivljenu povredu radne obaveze predviđenu članom 16. stav 2. tačke 16. i 19. Ugovora o radu, s obzirom da radnja neovlašćnog snimanja razgovora od strane zaposlenog sadrži elemente krivičnog dela neovlašćeno prisluškivanje i snimanje koje je predviđeno članom 143. Krivičnog zakonika. Rešenjem je tužiocu stavljena na teret i gruba povreda radne discipline učinjena 31.12.2013. godine, na taj način što je tužilac na facebook stranici sindikata „Politika“ objavio tekst u kojem je izneo svoje negativne utiske o rukovodstvu poslodavca i u naslovu teksta uvredljivo oslovio rukovodstvo poslodavca rečima: „Smrdljivo poslovodstvo“, čime je učinio nepoštovanje radne discipline iz člana 97. stav 1. tačka 9. Kolektivnog ugovora, koje se sastoji u saopštavanju i iznošenju ostalim zaposlenima ili trećim licima svojih ličnih negativnih utisaka o poslovanju preduzeća ili zaposlenima, kao i povredu člana 16. stav 2. tačka 16. Ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret i da je dana 04.01.2014. godine u 22.02 časova neovlašćeno na zvaničnoj internet stranici sindikata „Politika“ objavio spisak viška zaposlenih kod poslodavca, koji sadrži lične podatke o zaposlenima koji su utvrđeni viškom zaposlenih na osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih od 31.12.2013. godine, koji objavljeni spisak sadrži imena i prezimena zaposlenih, njihove jedinstvene matične brojeve, podatke o njihovoj stručnoj spremi, radnim mestima, stažu osiguranja, kao i iznosima otpremnina koje je poslodavac dužan da im isplati, na koji način je tužilac postupio suprotno članu 83. stav 3. Zakona, kao i članu 94. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora koji predviđa da zaposleni ima obavezu poštovanja zakona i propisa u vezi sa radom i članu 96. stav 1. tačka 7. Kolektivnog ugovora i članu 56. Statuta tuženog prema kome su poslovnu tajnu društva dužni da čuvaju sva lica zaposlena u društvu. Time je učinio skrivljenu povredu radne obaveze predviđenu članom 16. stav 2. tačke 8, 9, 16. i 19. Ugovora o radu, s obzirom da neovlašćeno saopštavanje podataka o ličnosti drugim licima i njihova upotreba u svrhu za koju nisu namenjeni predstavlja radnju koja sadrži elemente krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. Krivičnog zakonika. Donošenju pobijanog rešenja prethodilo je upozorenje tužioca o postojanju razloga za otkaz, na koje se tužilac izjasnio.

Tužilac je kod tuženog zaposlen od 1992. godine na poslovima u Službi ... . U trenutku donošenja osporenog rešenja, bio je predsednik samostalnog sindikata kod tuženog, te je kao predsednik sindikata imao stalnu komunikaciju sa generalnim direktorom. Neposredno pred novogodišnje praznike, tuženi je na kućnu adresu sekretara sindikata dostavio obimnu dokumentaciju koja se tiče rešavanja viška zaposlenih kod tuženog. Tužilac je 03.01.2014. godine, pre ulaska u kabinet generalnog direktora, kod koga je prethodno pokušao da zakaže sastanak upravo u vezi sa donošenjem Programa rešavanja viška zaposlenih, dobio informaciju da direktor priča sa zaposlenima kako je proslavljena Nova godina i da ne želi da ga primi. Vrata kabineta bila su otvorena. Ušao je u kabinet sa još osmoro zaposlenih i tamo je zatekao generalnog direktora, izvršnog direktora i bivšeg finansijskog direktora, tada u penziji. Tužilac je razgovor sa direktorom snimao diktafonom koji je u vlasništvu sindikata, sa snimanjem je započeo pre ulaska u kabinet, prilikom ulaska držao je diktafon u ruci i pokazao direktoru da snima razgovor a diktafon stavio na sto koji je bio na par metara udaljenosti od direktora tako da je direktor mogao da ga vidi. Postojala je dugogodišnja praksa snimanja razgovora između sindikalnih predstavnika i direktora. Na kraju razgovora direktor je prigovorio u vezi sa snimanjem, ali ne u smislu da je zahtevao da se snimanje prekine ili snimak obriše. Dana 31.12.2013. godine na facebook stranici sindikata tuženog, objavljen je tekst u čijem naslovu se pominje „Smrdljivo poslovodstvo“. Pristupne šifre za ulazak na facebook stranicu sindikata bile su zajedničke i stranici su mogli da pristupe svi članovi sindikata. Tužilac se saglasio sa objavljivanjem 04.01.2014. godine na internet stranici sindikata spiska zaposlenih koji su višak sa njihovim ličnim podacima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu osnovan, jer tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povredu radne discipline i da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze radnjama koje su mu stavljene na teret. Naime, tuženi nije dokazao da se u momentu ulaska tužioca u kabinet generalnog direktora održavao sastanak rukovodstva pa tužiocu nije moglo biti osnovano stavljeno na teret ponašanje protivno ugovorenoj radnoj disciplini koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i ometanje/onemogućavanje drugih zaposlenih da izvršavaju svoje obaveze, naročito imajući u vidu tužiočevo svojstvo predstavnika zaposlenih i aktuelne okolnosti u vezi sa rešavanjem viška zaposlenih, niti je tuženi dokazao kojih se to odredaba Kolektivnog ugovora, odluka i opštih akata poslodavca tužilac nije pridržavao u konkretnom slučaju. Pored toga, tuženi nije dokazao da je tužilac snimanjem razgovora sa direktorom učinio radnju koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela, budući da je direktor imao saznanje da se razgovor snima već na početku raz. Na tuženom je bio i teret dokazivanja činjenice da je baš tužilac, od svih članova sindikata, objavio sporni tekst na facebook stranici sindikata, što tuženi nije učinio. Objavljivanje na internet stranici sindikata spiska zaposlenih koji su višak, sa njihovim ličnim podacima, ne može se podvesti pod neovlašćeno davanje informacija o poslovanju poslodavca, jer je reč o podacima zaposlenih, a ne o poslovanju poslodavca, niti je tuženi dokazao da lični podaci zaposlenih predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu utvrđenu opštim aktom poslodavca, niti da su njihovim objavljivanjem prekršene odredbe Kolektivnog ugovora, odluka i opštih akata poslodavaca. Tuženi nije dokazao ni da je tužilac učinio radnju koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Kako je rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog nezakonito, to je ostvaren pravni osnov iz člana 191. stav 2. Zakona o radu za naknadu štete tužiocu u vidu izgubljene zarade za utuženi period, a pripada mu i pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor (10 dana za 2013. godine), neisplaćenu jubilarnu nagradu za 25 godina radnog staža i solidarna pomoć za slučaj smrti roditelja. Visina štete utvrđena je nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke. Na iznose naknade štete zbog izgubljene zarade tužiocu pripada pravo na odgovarajuće doprinose.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 179. Zakona o radu (osnovni tekst – „Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 25/09), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, između ostalog ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2); ako zaposleni nepoštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3).

Kolektivnim ugovorom tuženog od 14.06.2013. godine, u članu 96. stav 1. tačka 7, predviđeno je da se povredom radne obaveze smatra ako zaposleni svesno ili usled nepažnje ili nemara oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu opštim aktom, odnosno odlukom poslodavca, kao i otkrivanje ili davanje izjava bilo kojoj osobi, uključujući štampu, radio, TV ili predstavnike sredstava javnih informisanja, koje se tiču društva, njegovih poslova ili delatnosti, poslovne strategije, poslovnog partnera, finansija ili bilo koje od trgovinskih tajni društva. Odredbom člana 97. istog akta propisani su slučajevi nepoštovanja radne discipline i ponašanja od strane zaposlenog pa je pod tačkom 2. predviđeno da je nepoštovanje radne discipline ako zaposleni ometa ili onemogućava druge zaposlene u izvršavanju svoje obaveze, pod tačkom 3. ako se zaposleni na radu ili u vezi sa radom, nedolično ponaša prema ovlašćenom licu poslodavca, kao i drugim zaposlenima i trećim licima, kao što su svađe, psovke, nepristojno obraćanje, kleveta, uvreda, kao i svaki drugi vid neučtive komunikacije i pod tačkom 9. saopštavanje ostalim zaposlenima ili trećim licima ili bilo koji drugi način iznošenja svojih ličnih negativnih utisaka o poslovanju preduzeća ili zaposlenima.

Prema ugovoru o radu od 30.05.2003. godine sa pripadajućim aneksima, u članu 16. stav 1. predviđeno je da poslodavca može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to pod tačkom 2. ako nepoštuje radnu disciplinu utvrđenu tim aneksom, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca a pod tačkom 4. ako ometa druge zaposlene u radu. U stavu 2. iste odredbe propisana je mogućnost davanja otkaza ugovora o radu zaposlenom ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene kolektivnim ugovorom i aneksom i to pod tačkom 9. ako oda poslovnu ili službenu tajnu utvrđenu opštim aktom poslodavca, posebno prilikom istupanja na javnim skupovima i u medijima, kao i tajnu o iznosu svoje ili tuđe zarade, ili vrši pritisak na druge zaposlene da odaju ovu tajnu; obaveza je zaposlenog da o svim poslovnim i radnim procesima sa kojima se upoznao u okviru svojih poslova, čuva poslovnu tajnu dve godine po završetku radnog odnosa kod poslodavca a pod tačkom 19. ako učini ili propusti radnju koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja.

U konkretnom slučaju, tužbom je tražen poništaj, kao nezakonitog, rešenja koje je doneo tuženi o prestanku radnog odnosa tužioca zbog povrede radne obaveze i povrede radne discipline. Suprotno navodima revizije, tuženi, na kome je teret dokazivanja, nije dokazao da je tužilac učinio povredu radne discipline saopštavanjem i iznošenjem svojih ličnih negativnih utisaka o poslovodstvu i da je ometao ili onemogućio druge zaposlene u izvršavanju svoje obaveze. Takođe nije dokazano od strane tuženog da je tužilac učinio radnje koje u sebi sadrže elemente krivičnih dela, niti da je odao poslovnu tajnu. Nižesteepni sudovi su dali jasne i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud. Stoga je pobijano rešenje tuženog nezakonito, a sledstveno tome, pravilno je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i naknadi mu štetu u vidu izgubljenih zarada, neisplaćene jubilarne nagrade, solidarne pomoći i neiskorišćenog godišnjeg odmora za period koji je prethodio nezakonitom rešenju o otkazu, sa pripadajućim doprinosima na iznose izgubljene zarade, što sve predstavlja pravne posledice nezakonitog otkaza.

Navodima revizije se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, a iz tog razloga se revizija ne može izjaviti, osim u slučajevima iz člana 403. stav 2. ZPP, koji u ovom sporu nisu ostvareni.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Stoga je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković