Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, iz razloga predviđenog članom 407. stav 1. tačka 4. ZPP (pogrešna primena materijalnog prava), blagovremeno izjavio reviziju radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet ovog spora, u delu koji je pravnosnažno okončan pobijanom drugostepenom presudom je zahtev za naknadu štete u vrednosti plodova koje je tuženi tokom 2021. godine ubrao sa parcele ... KO ..., na kojoj je tužilac stekao pravo svojine na osnovu ugovora o kupoprodaji od 14.05.2021. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti odlučivanjem o reviziji tuženog. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdale potrebu da se o posebnoj reviziji tuženog odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse.

Konačno, po nalaženju Vrhovnog suda, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Nižestepeni sudovi su o obavezi tuženog odlučili na osnovu člana 39. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pošto su utvrdili da je tokom 2021. godine tuženi predmetnu parcelu koristio kao nesavestan držalac i sa nje, nakon sticanja prava svojine tužioca, ubrao plodove zasejanog kukuruza. Navedenom odredbom propisano je da je nesavestan držalac dužan predati vlasniku sve plodove (stav prvi), odnosno naknaditi vrednost ubranih plodova koje je potrošio, otuđio ili uništio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere (stav drugi). Prema članu 72. stav 2. navedenog zakona, državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Tuženi ne spori da je znao da označena parcela nije njegova, tako da je on nesavesni držalac, pri čemu je bez značaja što nije znao da je zemljište svojina tužioca, odnosno što je verovao da je ono u svojini nekog drugog lica.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta spora u pobijanom delu niža je od iznosa od 4.687.900,00 dinara - dinarske protivvrednosti od 40.000 evra na dan preinačenja tužbe (12.09.2023. godine), koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.

Iz tog razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković