Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija po svim zakonom dozvoljenim osnovima.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/2023 – dr zakon) i zaključio da je revizija tuženog osnovana.

Prema razlozima prvostepene presude, presudom Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P2 156/10 od 16.03.2010. godine, tuženi je kao otac obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke, ovde tužilje, plaća mesečno po 25% od zarade koju je tada ostvarivao kao radnik ... ..., ... u .... Nesporno je među strankama da je tuženom prestao radni odnos zbog odlaska u penziju 31.12.2023. godine, što se utvrđuje i prema rešenju RF PIO od 06.02.2024. godine. Tužilja je podnela tužbu jer je tuženi od odlaska u penziju prestao da plaća doprinos za izdržavanje. Tuženi je osporio tužbeni zahtev navodeći da nije u mogućnosti da plaća traženi iznos, da je u obavezi da finansira ... studije starijoj ćerki, pa je za sada u mogućnosti da plaća iznos od 12.000,00 do 14.000,00 dinara. Prema iskazu zakonskog zastupnika maloletne tužilje, tuženi je dok je bio u radnom odnosu redovno izvršavao svoju obavezu da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje po presudi, tako da je mesečno isplaćivao od 18.000,00 do 20.000,00 dinara. Prema iskazu zakonske zastupnice tužilje, iznos od oko 14.000,00 dinara, koliko je tuženi sada spreman da plaća, je prenisko opredeljen, jer iako zakonska zastupnica tužilje ostvaruje primanja od oko 100.000,00 dinara, kao učiteljica, svakodnevni troškovi maloletne tužilje ne bi bili podmireni iznosom koji je tuženi spreman da plaća. Navedeno je i mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad Smederevska Palanka od 23.05.2024. godine, kojim se potvrđuju navodi stranaka. Na osnovu tako iznetih razloga, pozivom na odredbu člana 266. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je uverenja da je tuženi u mogućnosti da plaća traženi iznos na ime izdržavanja imajući u vidu da je iznos penzije koju ostvaruje niži od plate koju je ostvarivao do 31.12.2023. godine, što po traženju maloletne tužilje predstavlja i niži iznos od dosadašnjeg iznosa koji je tuženi kao otac doprinosio njenom izdržavanju dok je bio u radnom odnosu.

Drugostepeni sud, isključivo na osnovu napred navedenih razloga prvostepene presude, obrazlaže da je prvostepena presuda pravilna, doneta na osnovu dovoljnih i jasnih razloga koje u svemu prihvata kao pravilne. Drugostepeni sud smatra da je prvostepeni sud vodio računa o uobičajenim potrebama maloletne tužilje kao primaoca izdržavanja i rukovodio se najboljim interesom maloletnog deteta, da je pravilno utvrdio mogućnosti tuženog kao davaoca izdržavanja, da je prvostepeni sud pravilno cenio i činjenicu da je tuženi u mogućnosti da plaća traženi iznos na ime izdržavanja imajući u vidu da je iznos penzije koju ostvaruje niži od plate koju je ostvarivao do 31.12.2003. godine, što je, po traženju maloletne tužilje, niži iznos od onog dosadašnjeg iznosa kojim je doprinosio izdržavanju tužilje dok je bio u radnom odnosu. Uz to, tuženi je u obavezi da aktivira sve svoje mogućnosti i ulaže dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva za izdržavanje deteta. Ocenjuje da je pravilno prvostepeni sud odredio da će iznos 25% od penzije biti dovoljan da u skladu sa najboljim interesom deteta obezbedi njen nesmetani psihofizički razvoj i napredak.

Revident u reviziji ističe da su sudovi propustili da primene odredbe člana 68. i člana 160. Porodičnog zakona, bez obrazloženja zbog čega bi svakodnevni troškovi maloletne tužilje ostali nepodmireni iznosom koji je tuženi spreman da plaća, da tuženi nije imao nikakvih prihoda zbog odlaska u penziju nekoliko meseci, zatim o potrebama tužilje i o mogućnostima drugog davaoca izdržavanja, njene majke, kao i obavezama tuženog da doprinosi izdržavanju i svoje druge, sada punoletne ćerke koja je na redovnom školovanju.

Vrhovni sud ocenjuje da su navodi revizije osnovani.

U ovom postupku odlučuje se o promeni visine izdržavanja određivanjem u procentu od penzije kao redovnog mesečnog novčanog primanja tuženog, dužnika izdržavanja, za koju visinu izdržavanja sudovi navode da je niža od zarade u vreme donošenja pravnosnažne presude čija izmena se traži. Odlučivanje po ovom tužbenom zahtevu iziskuje da se utvrde svi činioci od uticaja na visinu obaveze u novonastalim okolnostima, primenom odredaba člana 160. do 162, u vezi sa članom 164. Porodičnog zakona. To se pre svega odnosi na utvrđivanje potreba poverioca, maloletne tužilje. Od donošenja prethodne pravnosnažne presude kojom je bila određena visina doprinosa tuženog u njenom izdržavanju, Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P2 156/10 od 16.03.2010. godine, prošao je dug vremenski period, 14 godina, za koje vreme su se okolnosti promenile i s obzirom na uzrast i prilike i potrebe deteta. Prema stanju u spisima predmeta, iz sadržine navedene presude kojom je prethodno bila utvrđena visina doprinosa izdržavanja tuženog, ni tada nisu bile utvrđene potrebe tužilje kao poverioca, već se tuženi saglasio sa traženim iznosom. I u ovom postupku izostalo je utvrđivanje potreba maloletne tužilje kao poverioca, pri čemu se kako je navedeno u odredbi člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja kao polaznoj osnovi. Mogućnosti dužnika izdržavanja, o kojima sud takođe mora voditi računa kao kriterijumu određivanja izdržavanja prema odredbi člana 160. stav 1. i 3. Porodičnog zakona, zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanja izdržavanja, koje takođe nisu utvrđene u razlozima prvostepene i drugostepene presude. Osim tuženog oca, dužnik izdržavanja je i majka tužilje, pa se i o njenom doprinosu izdržavanju i podmirivanju potreba maloletne tužilje kao poverioca izdržavanja takođe mora voditi računa. Uz sve to, na šta osnovano revident ukazuje, prema odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, pošto je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za tužilju kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. O ovome su takođe izostali razlozi.

Sve navedeno, od značaja za utvrđivanje visine izdržavanja kao obaveze tuženog dužnika izdržavanja maloletne tužilje, je izostalo.

Zbog svega iznetog, za sada se ne može prihvatiti za pravilnu pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu o visini izdržavanja maloletne tužilje od strane tuženog. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava izostalo potrebno činjenično stanje, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković