Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 601/22 od 29.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 39902/21 od 05.10.2021. godine, u delu stava drugog izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je vlasnik dela preko utvrđenog istim stavom od 2/6 idealnih delova kat. parcele .../... i .../... KO ... i preko utvrđenog idealnog dela od 2/6 kuće za odmor izrađena na ovim katastarskim parcelama, kao i preko dosuđenog dela od 2/6 novčanih sredstava sa pripadajućom kamatom na štednim knjižicama „... banke“ DD glavna Filijala „... banka“ Beograd broj ...-...-.../... i na deviznim štednim knjižicama „... banke“ DD Beograd broj ...-...-...-... i br. ...-...-...-..., a do traženog dela od 2/3 navedene imovine kao zaostavštine pok. II, kao i u stavovima i trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne premene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužlje kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

Predmet pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je odlučivanje o zahtevu tužilje za uvećanjem dela nasledne kvote kao ćerke ostavioca, shodno članu 9. stav 2. Zakona o nasleđivanju. Nižestepeni sudovi su utvrdili da su ispunjeni uslovi za primenu naznačenog propisa (člana 9. stav 2. Zakona o nasleđivanju koji propisuje da kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj presudi, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i interesa ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava. Tužilja se poziva na odredbu člana 9. stav 2. potencirajući da dosuđena kvota treba da bude dva puta veća od dela koja joj po zakonu pripada. Međutim, izostavlja da postoji reč do, koja ostavlja mogućnost da sud po izvedenim dokazima i oceni dokaza se opredeli do koje kvote bi se kvota koja po zakonu pripada nasledniku uvećala. Stoga proizilazi da nema osnova za sumnju u pogledu pogrešne primene materijalnog prava niti, pak postoje uslovi za usvajanje posebne revizije po drugom osnovu koje zakon propisuje.

Imajući u vidu iznete razloge, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužilje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje je nedozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora na dan podnošenja tužbe opredeljena je na iznos od 950.000,00 dinara. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus, proizilazi da je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković