Istom presudom obavezan je okrivljeni da nadoknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, a zakonski zastupnik maloletne oštećene AA je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 127/25 od 04.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba VJT u Nišu i žalba branioca okrivljenog Lazara Simonovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Lazara Simonovića, advokat Boško Žurić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela za koje je oglašen krivim ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu, pred potpuno izmenjenim većem, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lazara Simonovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonite dokaze branilac označava zapisnike o ispitivanju maloletnih lica - oštećene AA i svedoka BB, koji su sačinjeni pred VJT u Nišu. Prema stavu odbrane, navedeni zapisnici predstavljaju nezakonite dokaze, koji su morali biti izdvojeni iz spisa, jer su u pitanju lica koja kao bliski srodnici okrivljenog potpadaju pod odredbu člana 94. stav 1. ZKP, a koja uprkos tome, nisu bila pozvana na glavni pretres pred Višim sudom u Nišu, što je suprotno odredbi člana 406. stav 2. ZKP. Pored ovoga, branilac ukazuje, da je u konkretnom slučaju povređena i odredba člana 94. stav 2. ZKP, jer je pre ispitivanja ovih maloletnih lica, a imajući u vidu da se radi o privilegovanim svedocima, kao i s obzirom na njihov uzrast i duševnu razvijenost, bilo potrebno prethodno ispitati da li su oni uopšte sposobni da shvate značaj prava da mogu biti oslobođeni dužnosti svedočenja.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane obzirom da zapisnik o ispitivanju maloletne oštećene AA Kt 126/23 - Kti 72/23 od 12.09.2023. godine i zapisnik o ispitivanju svedoka maloletnog BB Kt 126/23 – Kti 72/23 od 06.10.2023. godine, koji su sačinjeni pred Višim javnim tužiocem u Nišu, ni sami po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođen srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, a stavom 2. člana 94. ZKP propisano je da se maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođeno od dužnosti svedočenja, ne može ispitati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga. Stavom 2. iste odredbe propisano je da se zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (član 94. stav 1.) ne smeju se izvesti u skladu sa odredbama ovog člana ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče.

Procesni položaj maloletnih oštećenih u krivičnom postupku je propisan odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to u odredbama člana 150. – 157, koji kada je reč o krivičnom postupku predstavlja lex specialis, čija se pravila primarno primenjuju, u cilju sprečavanja sekundarne viktimizacije žrtava krivičnih dela, a kada nešto ovim odredbama nije uređeno, primenjuju se pravila sadržana u Zakoniku o krivičnom postupku, koji iako sadrži određene specifične odredbe o posebnoj zaštiti svedoka i oštećenih u krivičnom postupku, ne sadrži posebne odredbe koje se odnose na odgovarajuće modifikovanje opštih krivičnoprocesnih pravila, onda kada je u krivičnom postupku oštećeni maloletno lice.

Odredbom člana 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da će kad vode postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj, kao i da će se saslušanje maloletnih lica obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. U stavu 2. istog člana propisano je, između ostalog, da se, ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka, dok je u stavu 4. propisano je, pored ostalog, da se maloletna lica, kao svedoci-oštećeni, mogu saslušati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno ovlašćenoj ustanovi- organizaciji, stručno osposobljenoj za ispitivanje maloletnih lica. Istim članom u stavu 5. propisano je da će se kada je maloletno lice saslušavano u slučajevima iz stava 2, 3. i 4. ovog člana, na glavnom pretresu uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu, odnosno pustiti snimak saslušanja.

Iz spisa predmeta proizilazi da su maloletna deca - oštećena AA i svedok BB u predmetnom krivičnom postupku ispitani samo jednom - pred nadležnim javnim tužiocem i to maloletna oštećena AA na zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 126/23 - Kti 72/23 od 12.09.2023. godine, a maloletni BB na zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 126/23 – Kti 72/23 od 06.10.2023. godine. Navedena maloletna lica su ispitana u svojstvu posebno osetljivih svedoka, uz primenu tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, u posebno prilagođenim prostorijama Višeg suda u Nišu, uz učešće svih lica čije je prisustvo propisano zakonom i uz ispunjenje svih procesnih pretpostavki. Naime, maloletni su uredno upozoreni na sva prava i obaveze, uključujući i razloge za oslobađanje od dužnosti svedočenja iz člana 94. stav 1. ZKP, koji su im pročitani i objašnjeni na način primeren njihovom uzrastu i duševnoj razvijenosti, nakon čega su se izričito izjasnili da im je okrivljeni stric i da žele da svedoče. Takođe, iz spisa proizilazi da maloletna lica nisu bila pozvana na glavni pretres, već su na glavnom pretresu, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 150. i 152. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pročitani njihovi iskazi dati pred javnim tužiocem i izvršen je uvid u CD o njihovom ispitivanju.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakav način postupanja zasnovan je na odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koje kako je već ranije navedeno, predstavljaju lex specialis u odnosu na opšte procesne odredbe Zakonika o krivičnom postupku, kojim je zakonodavac uspostavio poseban režim vođenja postupka kada su oštećena lica maloletnici, polazeći od njihovog uzrasta, emocionalne zrelosti i potrebe da budu zaštićeni od svakog oblika dodatne viktimizacije i retraumatizacije. Naime, odredbe koje uređuju ispitivanje maloletnih oštećenih (član 150.-157.), predviđaju niz posebnih garancija kojima se obezbeđuje adekvatna zaštita deteta u krivičnom postupku. One podrazumevaju sprovođenje ispitivanja u prisustvu stručnih lica, mogućnost korišćenja tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, obavljanje ispitivanja u posebno prilagođenom prostoru, kao i izvođenje ranijeg iskaza maloletnog oštećenog na glavnom pretresu, čitanjem zapisnika ili reprodukcije snimka, sve u cilju očuvanja autentičnosti iskaza, a bez izlaganja maloletnog lica dodatnom stresu.

Kako svrha ovakvog zakonodavnog rešenja nije formalne već suštinske prirode – da se u postupku u kome su oštećeni maloletna lica, postigne ravnoteža između interesa krivičnog gonjenja i obaveze da se zaštiti interes maloletnog lica, to iz napred opisanog postupanja suda, jasno proizilazi da je u konkretnom slučaju poštovana svrha i duh posebnih zakonskih odredbi, te da je način izvođenja dokaza u potpunosti u skladu sa njihovim zaštitnim mehanizmima. Naime, pozivanje maloletne dece, koja su u istražnom postupku, kao lica iz člana 94. stav 1. ZKP, izjavila da žele da svedoče, da ponovo svedoče pred sudom u okolnostima kada je njihov iskaz već zakonito pribavljen i snimljen, bilo bi protivno ciljevima koji su utemeljeni u navedeni zakon.

Stoga je u konkretnom slučaju, u situaciji kada su na glavnom pretresu pročitani iskazi navedenih maloletnih lica iz istražnog postupka, čije ispitivanje je sprovedeno u skladu sa standardima propisanim posebnim zakonom uz ispunjenje svih procesnih pretpostavki, koje su im objašnjene na način primeren njihovom uzrastu i duševnoj razvijenosti, sud postupio u skladu sa odredbom člana 152. stav 5. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pravilno nalazeći da su ispunjeni uslovi da se njihov raniji iskaz izvede bez njihovog pozivanja na glavni pretres, pa su suprotni navodi branioca kojima se ukazuje na povredu odredbe člana 406. stav 2. ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pored ovoga, kao neosnovani su ocenjeni i navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu odredbe člana 94. stav 2. ZKP, jer iz predmetnih zapisnika o ispitivanju maloletne dece pred VJT u Nišu, jasno proizilazi da su oni upozoreni o razlozima oslobođenja od dužnosti svedočenja u smislu člana 94. stav 1. ZKP, da su razumeli njihov značaj i da su ta upozerenja i njihov odgovor da žele da svedoče u postupku koji se vodi protiv njihovog strica, uneti u zapisnik o njihovom ispitivanju. Pri tome, ovu povredu na identičan način, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, u svojoj presudi Kž1 127/25 od 04.06.2025. godine, ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome je na strani 4. u četvrtom pasusu, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog suda, pravosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 94. stav 2. i 406. stav 2. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog Lazara Simonovića.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lazara Simonovića, polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima suda pre svega u pogledu načina na koji je utvrđeno da su maloletna deca razumela značaj prava da su oslobođena od dužnosti svedočenja, ali i sa izvedenim dokazima, kao i njihovom ocenom, i to posebno obavljenim psihijatrijsko - psihološkim veštačenjima što predstavlja povredu člana 440. ZKP, dok navodi kojima se osporavaju razlozi pravnosnažnih presuda, u pogledu navedenih okolnosti, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, međutim, kako povrede navedenih odredbi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković