Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena u smislu odredbi člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/2014, 58/15 i 12/2016) i člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u skladu sa članom 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda sadrži razloge o neosnovanosti svih bitnih žalbenih navoda, pa je neosnovano ukazivanje da je drugostepeni sud počinio relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ....2022. godine u .. časova na internet sajtu „Kurir.rs“, objavljen je tekst pod naslovom: „...?“. Ispod teksta stoji: „Kurir.rs“/crna – hronika/.../... - ... – ... - ...“, a kao autor teksta označena je VV. U tekstu je navedeno „...“. Nesvakidašnji slučaj izazvao je ogromnu pažnju javnosti, a prema navodima medija u „biznis“ je uvela i članove porodice, ali i komšije. Ovakvo ponašanje nije svojstveno njenim vršnjacima i nije im prijatno što se takvo krivično delo vezuje za ljude u trećem dobu. GG, predsednica Udruženja penzionera „...“ kaže da joj nije bilo prijatno što se to vezuje za penzionere. – Vezuje se za jednu populaciju koja je potpuno drugačija, to su ljudi sa puno dostojanstva ... Svi .... Zašto u tim godinama? To su pare, interes neki ... uvek postoji izgovor – istakla je GG, prenosi „Pink“. DD iz Državne bezbedonosne agencije ističe da kriminal ne bira ni starost ni pol. – Jeste nesvakidašnja situacija. Radi se o vrlo unosnom poslu, u tome je našla fin izvor prihoda. Uglavnom oni koji se bave prodajom, sami ne konzumiraju, već se trude da što više ljudi uvuku u krug pakla. Njeno ponašanje tipično je za jednog ... – rekao je DD. Kako kaže sagovornik ona je napravila mrežu preko porodice i prijatelja. Ovakve situacije nisu česte, zato privlače pažnju. Stariji ljudi se pojavljuju u izvršenju nekih drugih krivičnih dela, ali kao ... uvek zamišljamo mlađe muškarce. Čeka je kazna – verujem da će biti ozbiljna zatvorska kazna – naveo je DD“. Ispod teksta označeno je „Kurir.rs“/“Pink“. Tekst je preuzet sa portala „Pink.rs“. U vreme objavljivanja informacije prvotuženi je bio osnivač Elektronskog medija – internet portala „Kurir.rs“, a drugotuženi odgovorni urednik kako tog portala, tako i štampanog izdanja i televizije „Kurir“. U to vreme tužilja je bila u pritvoru, a krivični postupak koji se protiv nje vodi zbog radnji na koje se odnosi informacija nije okončan.

Sa polazištem na navedene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da nisu ispunjeni uslovi za odgovornost tuženih zbog objavljene informacije. Prvostepeni sud presudu zasniva na odredbama članova 2, 4, 5, 9, 73, 79, 80. i 82. Zakona o javnom informisanju i medijima, te člana 10. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, što drugostepeni sud prihvata, uz primedbu da je tužilja u vreme podnošenja tužbe 26.04.2022. godine bila prekludirana u pravu da traži utvrđenje povrede pretpostavke nevinosti u smislu odredbi članova 101. tačka 1, 106. i 86. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Po oceni oba nižestepena suda tužbeni zahtev je neosnovan kako u delu za utvrđenje, tako i za naknadu nematerijalne štete, pošto ne postoji prepoznatljivost, odnosno ne postoje elementi za identifikaciju subjekta informacije. Objavljeni tekst sadrži samo lično ime, bez prezimena, sadrži godine života i mesto odakle je tužilja, pa kako naselje u kome tužilja živi ima više hiljada stanovnika, lična osećanja tužilje nisu dovoljna za utvrđenje povrede prava i dosudu naknade štete.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su ocenili da je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan.

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, koji se primenjuje s obzirom na vreme objavljene informacije („Službeni glasnik RS“ br. 83/14, 58/15 i 12/16), svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 2.); u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda (član 73.); dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno (član 79. stav 1.); objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koja ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi (član 79. stav 2.).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, javnost je imala pravo na informisanje o pojavi vezanoj za nedozvoljeni promet opojnih droga, koja je zbog stepena društvene opasnosti inkriminisana i za koju je krivičnim zakonodavstvom predviđena kazna. Spornim tekstom javnost je informisana o populaciji koja je uključena u nedozvoljeni promet opojnim drogama, ali identifikacioni podaci u tekstu – lično ime bez prezimena i godine života nisu dovoljni da bi se tužilja učinila prepoznatljivom, imajući u vidu da naselje u kom živi ima više hiljada stanovnika. Tekst sadrži komentare predstavnika Udruženja penzionera kao dela populacije kojoj tužilja pripada, odnosno predstavnika državnih organa koji identifikuju materijalni interes kao motiv za izvršenje ovakvih kažnjivih radnji, pa pravo javnosti na informisanje o ovakvom događaju preteže nad pravom tužilje na zaštitu časti, za koju navodi da je povređena prema njenom subjektivnom doživljaju. Informacija iz naslova „...“ objektivno ne sadrži skup činjenica koje bi tužilju mogle dovesti u vezu sa spornim događajem, pa nema povrede pretpostavke nevinosti, niti povrede prava na čast i ugled tužilje. Način izražavanja prilikom saopštavanja informacije primeren je sadržini događaja, informisanje je izvršeno u skladu sa profesionalnom pažnjom, pa ne postoje uslovi za mešanje države u slobodu medija na informisanje.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je u celosti odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, pošto podnošenje tužbe za utvrđenje da je objavljivanjem informacije povređena pretpostavka nevinosti po članu 101. tačka 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, nije vezano za prekluzivni rok od 30 dana u svetlu odredbi članova 106, 86, 91, 92, 93. i 94. tog zakona. Naime, po odredbi člana 86. stav 1. zakona, na kojoj drugostepeni sud zasniva svoje stanovište, lice na koje se odnosi informacija može u roku od 30 dana od objavljivanja informacije u dnevnoj novini ili dnevnoj radio i televizijskoj emisiji podneti zahtev za objavljivanje odgovora odgovornom uredniku, dok odredbe članova 87. i 88. regulišu dalje rokove u kojima odgovorni urednik objavljuje demanti i lice na koje se odnosi informacija ostvaruje pravo na sudsku zaštitu, za slučaj da se odgovor ne objavi. Imajući u vidu pravne odnose koje regulušu sporne odredbe, nema mesta njihovoj shodnoj primeni na tužbu za utvrđenje povrede prava pretpostavke nevinosti.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković