.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6343/2024
09.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Jasminka Špirić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Koceljeva, sa sedištem u Koceljevi, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2011/23 od 05.10.2023. godine, u sednici održanoj 09.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2011/23 od 05.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2011/23 od 05.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi P 1747/2018 od 31.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime stvarne štete prouzrokovane na teretnom motornom vozilu marke „... ...-...“ registarske oznake ... ...-... i na namenskoj autodizalici koja se nalazila ugrađena na navedenom teretnom motornom vozilu u vezi sa nastankom štetnog događaja od 13.07.2018. godine isplati iznos od 1.560.868,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od 13.07.2018. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete u vidu izmakle koristi zbog nemogućnosti korišćenja navedenog teretnog motornog vozila za period od 13.07.2018. do 28.02.2022. godine isplati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od 13.07.2018. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka od 630.863,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2011/23 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena a presuda Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi P 1747/2018 od 31.03.2023. godine, potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete u vidu stvarne štete izmakle dobiti koju je tužilac pretrpeo zbog oštećenja na kamionu marke „... ...-...“ registarske oznake ... ...-... i autodizalici koja se nalazila ugrađena na predmetnom vozilu a u vezi štetnog događaja od 13.07.2018. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen doneta je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da u toku postupka nije dokazano da je put na relaciziji ...-...-..., opštinskom odlukom označen kao nekategorisani put shodno članu 117. stav 3. Zakona o putevima. Put nije upisan kao nekategorisani put niti je označen kao takav shodno odredbi člana 2. stav 1. tačka 8. Zakona o putevima. Isti se prostire preko tri parcele .../..., ... i .../.. KO ..., koje parcele su u privatnom vlasništvu. Shodno tome zaključeno je da na strani tužene ne stoji pasivna legitimacija jer je proglašenje tog puta koji predstavlja privatni, kao nekategorisanog puta uslov da je opština u obavezi da isti obeleževa, održava i shodno tome da bi bila odgovorna za štete koje se pretrpe zbog nepostupanja po obavezama koje proističu po zakonu. Pobijana odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, pa s tim u vezi, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.09.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 1.620.868,00 dinara.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
