.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12869/2025
03.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Vesne Mastilović, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Zlatković, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Petrović, advokat u ..., radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju 3Gž 737/24 od 16.12.2024. godine, u sednici održanoj dana 03.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju 3Gž 737/24 od 16.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju 3Gž 737/24 od 16.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 9/24 od 14.03.2024. godine utvrđeno je da je tuženi izvršio smetanje državine samovlasnim oduzimanjem sudržavine tužiocu na delu porodične stambene zgrade u Vranju, u kom delu je tužilac bio u mirnom i poslednjem faktičkom suposedu, tako što je dana 17.12.2016. godine na unutrašnjem stepeništu navedene nepokretnosti postavio metalnu konstrukciju sa vratima i istu zaključao, te je na ovaj način protivpravnom radnjom onemogućio tužiocu pristup i korišćenje zajedničkog prostora koji vodi na drugi sprat, potkrovlje i krov porodične stambene zgrade na označenoj adresi. Tuženom je naloženo da tužiocu vrati sudržavinu nad delom porodične stambene zgrade u Vranju na taj način što će ukloniti navedenu metalnu konstrukciju i omogućiti tužiocu mirno i nesmetano sukorišćenje navedenog prostora u celini, te je zabranjeno tuženom da ubuduće na ovakav ili sličan način smeta tužioca u mirnom i faktičkom stanju sudržavine. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 478.320,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do konačne isplate.
Rešenjem Višeg suda u Vranju 3Gž 737/24 od 16.12.2024. godine preinačeno je prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Vranju tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u celosti kao neosnovan. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.000,00 dinara i ukinuta je privremena mera određena rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 138/17 od 23.01.2017. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pozivom na odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Prema razlozima pobijanog rešenja drugostepenog suda, kojim je preinačeno prvostepeno rešenje i odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, odluka drugostepenog suda zasnovana je na utvrđenoj činjenici da postavljanjem metalnih vrata na unutrašnjem stepeništu u porodičnoj stambenoj zgradi, na kojoj sudržavinu imaju tužilac i tuženi, tuženi nije onemogućio tužioca u dotadašnjem načinu vršenja fizičke vlasti na nepokretnosti koja je u njihovoj državini, u smislu odredbe člana 80. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Revizija predviđena odredbom člana 404. stav 1. ZPP ne može da se izjavi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, tako da su bez uticaja navodi revidenta da je drugostepeni sud svoju odluku zasnovao na drugačijoj oceni dokaza i shodno tome drugačije utvrđenom činjeničnom stanju. Revizijske odluke koje tužilac prilaže, u prilog tvrdnji da je pobijana drugostepena odluka u suprotnosti sa njima, donete su u postupku odlučivanja o dozvoljenoj reviziji, koja se može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka. Kako to nije slučaj sa revizijom izjavljenom po osnovu odredbe čl. 404 st. 1 ZPP, ne može se govoriti o neujednačenosti sudske prakse. Posebna revizija ne može da se izjavi ni zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, na koje se ukazuje navodima revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
Saglasno iznetom, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu odredbe čl. 410 st. 2 ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena u skladu sa izričitom odredbom člana 452. stav 5. ZPP, prema kojoj protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
Sledom izloženog Vrhovni sud je primenom odredbe čl. 413 ZPP doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Miljuš, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
