.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3873/2025
20.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Dragane Marinković i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., Opština Srebrenica, BB iz ... i VV iz ..., Republika BiH, čiji je zajednički punomoćnik Katarina Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3465/23 od 05.06.2024. godine, u sednici održanoj 20.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3465/23 od 05.06.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3465/23 od 05.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3465/23 od 05.06.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23032/18 od 21.02.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocima isplati iznose od po 2.000.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2023. godine do isplate, te tužioci obavezani da tuženoj solidarno naknade parnične troškove od 16.500,00 dinara. Odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava o zastarelosti potraživanja.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odbijen je zahtev za naknadu nematerijalne štete u parnici pokrenutoj 27.08.2018. godine, na osnovu odredbi članova 361. i 376. Zakona o obligacionim odnosima. Postavljeni zahtev za isplatu tužioci zasnivaju na tvrdnji da su žrtve nasilnog nestanka bliskog srodnika, a po pravnom stanovištu nižestepenih sudova objektivni rok zastarelosti potraživanja od pet godina počeo je da teče najkasnije 14.05.2001. godine, kada je pravnosnažnom odlukom Opštinskog suda u Sarajevu srodnik tužilaca proglašen umrlim i kao datum njegove smrti utvrđen ...1995. godine. Ocenjujući navode revizije o postojanju pravnog pitanja koje opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, Vrhovni sud prihvata ukazivanje da primena privilegovanog roka iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima nije ograničena samo na slučaj kada je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti. Naime, ako bi postojale procesne smetnje koje bi sprečavale pokretanje i sprovođenje postupka protiv učinioca krivičnog dela, parnični sud bi u takvom slučaju bio ovlašćen da kao prethodno pitanje reši da li su postojale protivpravne radnje koje u sebi sadrže elemente krivičnog dela i da li za takve radnje odgovara tužena država. Međutim, tužioci u reviziji ukazuju da su oni podneli krivičnu prijavu 14.07.2017. godine i da je ona odbačena, jer krivično delo zločin protiv čovečnosti u pomaganju na koje su oni činjenično ukazali nije bilo inkriminisano u vreme nestanka bliskog srodnika. Osim toga, tužioci nisu u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, pružili dokaze na okolnost da zbog konkretnih radnji konkretnog učinioca postoji krivično delo, ali da postoje okolnosti koje onemogućavaju vođenje krivičnog postupka.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog suda ne postoje pravna pitanja koja bi u konkretnom slučaju nalagala potrebu odlučivanja o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, pošto iz utvrđenih činjenica proizilazi da ne postoje okolnosti koje bi omogućavale računanje rokova zastarelosti potraživanja po članu 377. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade namaterijalne štete tužilaca, prostih suparničara, podneta je 27.08.2018. godine. Vrednost predmeta spora u smislu odredbi članova 28, 205. stav 1. tačka 2. i 209. ZPP određuje se prema vrednosti pojedinačnog potraživanja tužilaca i iznosi 2.000.000,00 dinara. Ovaj iznos je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe od 118,52 dinara za 1 evro, predstavljao dinarsku protivvrednost 16.875 evra i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
