Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24024/2024
09.04.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mersudin Alagić, advokat iz ..., protiv tuženog Privredno društvo „Hidro Ljutina“ DOO Priboj, koga zastupaju punomoćnici Đorđe Bendić, advokat iz ... i Uroš Tešmanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 468/24 od 02.07.2024. godine, u sednici održanoj 09.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 468/24 od 02.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 468/24 od 02.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju P 451/2022 od 07.11.2023. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog faktičkog zauzeća nepokretnosti u njegovoj svojini i to katastarske parcele br. .., po kulturi livada pete klase i katastarske parcele br. .., po kulturi šuma šeste klase, upisanih u listu nepokretnosti br. .. KO ..., odnosno zbog proširenja službenosti na ovim katastarskim parcelama u površini od 197,80 m2, plati ukupan iznos od 231.769,00 dinara, jednokratno, kako je plaćeno i izvornim ugovorom od 01.03.2011. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja 02.10.2023. godine do isplate, te je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 211.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 468/24 od 02.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud dozvoli odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, jer po oceni ovog suda nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje primenjenog materijalnog prava.

Naime, predmet spora u ovoj parnici je naknada štete zbog faktičkog zauzeća nepokretnosti u svojini tužioca, odnosno zbog proširenja službenosti konstituisanih ugovorom zaključenih sa pravnim prethodnikom tuženog na katastarskim parcelama tužioca u površini od 197,80 m2, mimo zaključenog ugovora. Pravnosnažna odluka o odbijanju tužbenog zahteva doneta je primenom procesnih pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP i zasnovana je na stanovištu nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao da je tuženi, odnosno njegov pravni prethodnik proširio ugovorenu službenost mimo prava ustanovljenog zaključenim ugovorom kao pravno relevantne činjenice od čije dokazanosti zavisi pravilna primena materijalnog prava.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknadi štete zbog faktičkog zauzeća nepokretnosti, odnosno zbog proširenja službenosti i povrede ugovora, a da odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise upravo od dokazne aktivnosti stranaka i utvrđenog činjeničnog stanja, koji ne mogu biti razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je primenom odredbe člana 404. stav 2. istog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 30.01.2018. godine, a preinačena podneskom od 27.10.2023. Vrednost predmeta spora je 231.769,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenje tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.