Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je pravni prethodnik tuženog radnjom obrade podataka o ličnosti tužioca – otkrivanje prenosom podataka o ličnosti, bez obaveštenja i saglasnosti tužioca, ustupio podatke, ime i prezime, adresu i prebivalište, jedinstveni matični broj građana tužioca Privrednom društvu „Sves finance“ d.o.o. Beograd, sa kojim je zaključio ugovor o ustupanju potraživanja (cesija) 01.06.2016. godine, radi naplate neizmirenog potraživanja tuženog prema tužiocu, o čemu je tužilac obavešten 09.01.2017. godine i da se obaveže tuženi da izvrši brisanje navedenih podataka tužioca, jer prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti važećem u vreme zaključenja ugovora o ustupanju potraživanja tuženog prema tužiocu nije bila potrebna salgasnost tužioca za ustupanje ličnih podataka.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.04.2024. godine. Vrednost predmeta spora je 15.000.00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković