Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2985/2024
26.02.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irena Vuković, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Martinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna pošta ... Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1833/24 od 10.07.2024. godine, u sednici održanoj 26.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1833/24 od 10.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1833/24 od 10.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1940/23 od 21.03.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah iznos od po 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 110.550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 78.750,00 dinara, počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1833/24 od 10.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo na radu kod tužene kao poslodavca. O ovom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili primenom pravila o odgovornosti za štetu po osnovu krivice iz člana 154. stav 1. ZOO, koja se primenjuje na osnovu člana 164. Zakona o radu, s obzirom da je poslodavac u obavezi da zaposlenom obezbedi bezbedne uslove rada, što je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Zbog toga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Preuzmite dokument u PDF formatu