Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6/25 od 02.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene VV za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 8. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužilac ukazuje na relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP učinjenu u postupku pred prvostepenim sudom, zbog čega se revizija po članu 407. ZPP ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, kao brat, tužena BB, kao supruga i tužena VV, kao bratanica po ranije preminulom bratu DD, su pravnosnažnim rešenjem ostavinskog suda od 11.01.2019. godine oglašeni zakonskim naslednicima sada pok. GG, koji je umro ...2014. godine. Nepokretnosti koje su predmet ove parnice raspravljene su kao zaostavština pokojnog GG i tužilac u tom postupku nije osporavao predmet i obim zaostavštine. Vlasništvo na spornoj parceli pokojni GG stekao je po pravnom osnovu kupoprodaje 1973. godine, a nakon toga je do 1979. godine na ovoj parceli njegovim sredstvima sagrađena porodična kuća. Tužilac je učestvovao u organizaciji poslova na izgradnji porodične kuće, s obzirom da je pokojni GG tada radio u Nemačkoj i u tu svrhu mu slao novac. Pokojni GG za života nije punovažnim pravnim poslom raspolagao svojinom na spornim nepokretnostima, niti tužiocu na njima priznao bilo kakva stvarna prava.

Prvostepeni sud je navedene bitne činjenice utvrdio pozivom na odredbe članova 228. do 231. ZPP. Zaključak oba nižestepena suda je da ne postoji pravni osnov koji bi vodio stvarnim pravima tužioca na spornim nepokretnostima. Naime, tužilac nije pružio dokaze da je svojim radom i sredstvima stekao svojinu na spornim nepokretnostima, već iz sadržine izvedenih dokaza proizlazi da je kuća građena od novca koji je GG slao iz inostranstva na placu koji je kupio 1973. godine. Osim toga, između braće nije postignut sporazum da nakon GG smrti vlasnik nepokretnosti bude isključivo tužilac.

Po stanovištu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Činjenično je razjašnjeno da je pokojni GG živeo i radio u Nemačkoj, da je svojim sredstvima kupio plac 1973. godine, da je potom do 1979. godine na ovom placu njegovim sredstvima sagrađena stambena zgrada i da je on bio vlasnik spornih nepokretnosti u momentu smrti 2014. godine. Činjenično je razjašnjeno i da se tužilac angažovao u organizaciji izvođenja radova na izgradnji kuće, ali da između braće nije postojao sporazum da se po tom osnovu njemu priznaju stvarna prava, odnosno da nakon smrti pokojnog GG tužilac isključivo nasledi sporne nepokretnosti. Tužilac ni ne tvrdi da postoji punovažni pravni posao kojim je pokojni GG raspolagao stvarnim pravima na spornim nepokretnostima u njegovu korist. Sadržina izvedenih dokaza u postupku nije potkrepila navode tužbe da je tužilac vlasnik sporne nepokretnosti po osnovu kupovine placa, odnosno gradnje, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev pozivom na odredbe članova 20. – 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Osim toga, tužilac je bio učesnik postupka za raspravljanje zaostavštine pokojnog GG, koji je umro bez zaveštanja i izjasnio se da ne zna zašto nije tražio da se sporne nepokretnosti izuzmu iz zaostavštine.

Drugostepeni sud je zasnovao presudu na činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, izneo je jasne razloge zbog kojih nalazi da su neosnovani žalbeni navodi tužioca vezani za ocenu sadržine izvedenih dokaza i zaključak o postojanju bitnih činjenica, pa je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno merodavno materijalno pravo.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković