U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Veselinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 337/24 od 24.04.2025. godine i Višeg suda u Somboru Kž1. 89/25 od 07.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Veselinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 337/24 od 24.04.2025. godine i Višeg suda u Somboru Kž1. 89/25 od 07.07.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 337/24 od 24.04.2025. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i za isto je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.11.2024. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi. Okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB u trajanju od dve godine od dana pravnosnažnosti presude i to što mu je zabranjen pristup u prostor oko mesta stanovanja i mesta rada oštećene, na udaljenosti manjoj od 20 metara i dalje uznemiravanje oštećene, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka na način bliže naveden u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1. 89/25 od 07.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Milutinovića i presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 337/24 od 24.04.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Veselinović, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači ili iste ukine ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i spise predmeta vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava izveštaj Centra za socijalni rad, s obzirom da je isti pribavljen suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i predstavlja interpretaciju iskaza oštećene, pri čemu je Centar za socijalni rad bio u obavezi da o saslušanju oštećene sačini zapisnik, a što nije učinio, već je svoj izveštaj zasnovao na interpretaciji iskaza oštećene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je izveštaj Centra za socijlani rad ... br.551-50- 17851/2024 od 19.11.2024. godine sačinjen od strane ovlašćene institucije koju osniva RS, AP Vojvodina – Centar za socijalni rad ... i od strane stručnih lica - voditelji slučaja VV i GG, da se isti bazira na saznanjima neposredno pribavljenim od oštećene BB, a koji izveštaj je sud cenio kao posredan dokaz u čijoj sadržini su prezentovana saznanja neposredno pribavljena od oštećene. Imajući u vidu da je predmetni izveštaj Centra za socijalni rad sačinjen od strane stručnog lica, u svemu prema pravilima struke i predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26. ZKP, podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, posebno imajući u vidu da iz odredbe člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici proizlaze ovlašćenja u pogledu sačinjavanja izveštaja ovog organa, kao i mišljenja u postupku procene rizika neposredne opasnosti od nasilja u porodici.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, ne opredeljujući tačku navedenog člana, a koju povredu obrazlaže navodima da imajući u vidu da je veštak dr Radenko Vuković u datom mišljenju naveo da su povrede koje su konstatovane kod oštećene mogle nastati na više načina, čak i na način da je ista sama sebi nanela povrede, te da ne daje prednost ni jednoj od mogućnosti nastanka povrede, a da je sa druge stane veštak neuropsihijatar dr Živko Vlaškalić naveo da je oštećena vođena jakim emocijama bila spremna sebi naneti povrede, a veštak dr Verica Dedić navela da je oštećena osoba sa povišenom potrebom da zadovolji svoje potrebe bez razumevanja i respekta prema drugim ljudima uz smanjenu toleranciju na frustracije usled čega reaguje impulsivno i agresivno, trebalo je primeniti institut in dubio pro reo. Ovakvim navodima iz podnetog zahteva kojima branilac ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i utvrđivanje činjenica, suštinski se ukazuje na povredu zakona iz člana 16. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojim su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković