Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Duška Kovačevića, nedozvoljen i da nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), te da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA – advokat Duško Kovačević u uvodu zahteva, kao razlog podnošenja, navodi povrede Zakonika o krivičnom postupku, ne opredeljujući konkretno ni jednu povredu zakona koja shodno citiranoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, a u obrazloženju zahteva ističe da se okrivljeni nalazi u neopravdanom, gotovo šestomesečnom pritvoru, pri čemu se veće Apelacionog suda u Beogradu „uopšte nije potrudilo ... da pruži bilo kakve relevantne i dovoljne razloge kojima bi opravdalo produženje pritvora“, uz zaključak da je pobijana odluka doneta šablonski, bez individualizovane ocene konkretnog slučaja, što prema navodima zahteva predstavlja kršenje prava okrivljenog na obrazloženu sudsku odluku. Izloženim navodima branilac ukazuje na povredu člana 460. ZKP.

Pored toga, u podnetom zahtevu branilac ističe da je veštačenjem mobilnog telefona okrivljenog dokazano da ne poznaje preostale okrivljene iz krivičnog postupka, da iz DNK veštačenja proizilazi da okrivljeni nije imao nikakvog dodira sa postupkom pakovanja i vaganja opojne droge, zaključujući da sve navedeno ukazuje da okrivljeni nije učestvovao u izvršenju krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, a kojim navodima se po oceni ovoga suda polemiše sa činjeničnim stanjem, odnosno ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe i da je pobijanim rešenjem učinjena povreda člana 213. Zakonika o krivičnom postupku jer je veće propustilo da obrazloži osnov i razloge za svoju odluku o produženju pritvora prema okrivljenom, te povreda člana 189. Zakonika o krivičnom postupku, jer veće nije vodilo računa da se blažom merom od mere klasičnog pritvora može postići ista svrha prema okrivljenom.

Kako navedene povrede zakona – iz člana 440. ZKP, 460. ZKP, 213. ZKP i 189. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtevu ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da insistiranje na produženju pritvora prema okrivljenom, bez individualnih i uverljivih razloga, predstavlja kršenje zakonskih odredbi i standarda Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva nije dostavio odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj, te je zahtev u ovom delu odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković